Stepen nasilja određuje način rešavanja problema

On navodi da je školski pedagog pozvao napadača na razgovor, a da je o incidentu obaveštena i policija, hitna pomoć kao i Školska uprava u Nišu. Školski tim za sprečavanje nasilja i diskriminacije je na hitnoj sednici ocenio da je učenik počinio najviši, treći stepen nasilja. Protiv učenika je pokrenut disciplinski postupak, a školski tim će na sednici koja je zakazana za petak odlučiti da li će za nasilnog učenika biti predloženo isključenje iz škole. Navode i da je učenik bio problematičan i ranije, kao i da je bio je pod pojačanim vaspitnim nadzorom. U međuvremenu, đaci iz Trstenika koji su profesorki izmakli stolicu, istovremeno snimajući incident i šireći ga po društvenim mrežama, isključeni su iz škole, ali problem time nije rešen.

Prosvetari iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije danas se zato okupljaju na protestu, tražeći, između ostalog, status službenog lica, dok je Ministarstvo prosvete okupilo stručnjake u radnoj grupi, sa zadatkom da drastično unapredi sigurnost u školama, uz obećanje da će nove mere protiv nasilja u školama biti predložene do 20. decembra.

Važna uloga roditelja

„Roditelji mogu da odigraju značajnu ulogu i kod dece koja vrše nasilje i kod dece koja trpe nasilje. U oba slučaja, roditelji treba da prate ponašanje deteta, registruju svaku promenu u ponašanju i raspoloženju i proveravaju da li je sve u redu. Takođe, važno je podučavati decu da, ako se dogodi vršnjačko nasilje, treba da se obrate odraslim osobama (roditeljima, nastavnicim ili drugim osobama od poverenja), jer jedino na taj način nasilje može da se zaustavi. važno je da reagujemo tako da deci ponudimo pomoć i podršku, ali i model konstruktivnog rešavanja nastale situacije – rekla je Ljiljana Marković.

„Radna grupa će okupiti sve relevantne aktere: eminentne stručnjake za borbu protiv nasilja, psihologe i pedagoge s velikim radnim iskustvom iz školske i kliničke prakse, predstavnike resornog Ministarstva, prosvetnih sindikata, udruženja roditelja...„, naveo je ministar Ružić i dodao da je cilj da se iskoriste svi mehanizmi koji su na raspolaganju da sistem, koji je, kaže, formalno veoma dobro ustrojen, bude još efikasniji.

„Vršnjačko nasilje je svako ponašanje koje ispunjava nekoliko elemenata: to je čin koji ima za cilj da se nekome nanese šteta; ponavlja se tokom nekog vremenskog perioda: odnos snaga između počinioca nasilja i žrtve je neravnopravan (žrtva je slabija) i to je glavna karakteristika nasilja, kaže Ljiljana Marković, specijalni pedagog Educentra.

Kada se ovo nasilje dešava u školi, primenjuje se protokol o postupanju u slučaju nasilja. Za početak, svaka škola ima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Članove i rukovodioca tima za zaštitu određuje direktor ustanove iz reda zaposlenih (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, sekretar, a broj i sastav zavise od specifičnosti ustanove. Ustanova može da uključi u tim za zaštitu predstavnike roditelja i lokalne zajednice, učeničkog parlamenta i po potrebi socijalnog radnika, specijalnog pedagoga, lekara, predstavnika policije.

Nasilje se razvrstava u tri nivoa, od kojih zavise i procedure postupanja. Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima. Od nivoa nasilja zavisi i akcija koja se preduzima.

Na prvom nivou, aktivnosti preduzima samostalno odeljenjski starešina, nastavnik, odnosno, vaspitač, u saradnji sa roditeljem, pojačanim vaspitnim radom s vaspitnom grupom, odeljenjskom zajednicom, grupom učenika i individualno. Tek kada nasilje pređe u drugi nivo, uključuje se Tim za zaštitu. Na ovom nivou, aktivnosti preduzima odeljenjski starešina, odnosno glavni vaspitač u domu, u saradnji sa pedagogom, psihologom i direktorom, uz obavezno učešće roditelja, takođe kao pojačan vaspitni rad. Ukoliko on nije delotvoran, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru, u skladu sa zakonom.

Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa Timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi (Centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija). Kada su izvršioci nasilja učenici mlađi od 14 godina, i protiv njih se ne može podneti prekršajna ili krivična prijava, niti pokrenuti prekršajni i krivični postupak, isključivo se primenjuju mere iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. U radu s učenikom do 14 godina roditelj ima obavezu da se uključi u pojačan vaspitni rad. Ukoliko prisustvo roditelja može da mu šteti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor obaveštava Centar za socijalni rad, odnosno, policiju ili javnog tužioca. Ako je za rad s učenikom angažovana i druga organizacija ili služba, ustanova ostvaruje saradnju s njom i međusobno usklađuju aktivnosti. Aktivnosti vaspitnog rada precizno se definišu operativnim planom zaštite učenika.

Tim se uvek uključuje kada postoji sumnja da se radi o drugom ili trećem nivou vršnjačkog nasilja i kada postoji sumnja da je nasilje izvršila odrasla osoba nad detetom/učenikom. Tim ne sprovodi vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika, jer je to u ingerenciji direktora škole, ali je uključen u izradu operativnog plana zaštite, praćenje njegove realizacije, evaluaciju, saradnju sa drugim institucijama.

Kada postoji sumnja da je nasilje izvršeno od strane zaposlene osobe, tim izrađuje operativni plan zaštite za dete/učenika. Ukoliko postoji sumnja da je nasilje izvršeno od strane roditelja ili trećeg lica, slučaj se prjavljuje nadležnim organima, a tim opet ima ulogu izrade operativnog plana zaštite za dete/učenika i saradnje sa nadležnim institucijama koje sprovode postupak.

Ukoliko je nasilje izvršio učenik nad zaposlenim, tim se uključuje u izradu operativnog plana zaštite za učenika (aktivnosti pojačanog vaspitnog rada s učenikom) i sarađuje sa drugim uključenim institucijama.

I. Radoičić