Ђуровић: Иза инцидента на Хоргошу стоји организовани криминал

"Ради се о широком дијапазону različcith категорија људи који су укључени и најмање је ових које ми видимо на улици, који су мигрантске популације, избеглице. Иза свега овога стоји један организован криминал, који има локалне и регионалне корене", рекао је Ђуровић за Танјуг.

Он је нагласио да је реч о члановима великог ланца кријумчарских група, који ратују за "пословну" територију.

"То су сукоби између најнижих слојева тих организација. Неки мигранти добијају своје место на терену, онда треба да регрутују односно привуку нове жртве које ће пребацивати преко границе или којима ће пружати неке кријумчарске услуге. Управо такве групе људи, да би ослободиле територију на којој могу да врбују нове избеглице се сукобљавају",објаснио је Ђуровић.

Он је нагласио да је Србија посебно погођена као земља која је последња граница пред ЕУ и Шенген зону, али и да Мађарска на дневном нивоу протерује између 500 и 1.000 миграната у Србију из своје земље.

"Ограда коју Мађарска власт спроводи дуж целе границе са Србијом и насилно протеривање људи назад у нашу земљу, које се дешава у стотинама дневно, од 500 до чак некада и 1.000 људи дневно, посебно викендом, гурне се назад у насу земљу, отворе се врата те ограде и ту се гурну људи назад", наглашава Ђуровић.

Протерани људи се онда, додаје, нађу на територији где немају ни смештај, ни храну, а у центрима за смештај на северу Србије често нема довољно места, и тако постају жртве кријумчара.

"Дуж целе границе са Мађарском, чак и Хрватском и Румунијом, постоје места као илегална насеља где се протерани мигранти скупљају. То су места где управо поједини кријумчари мигранти, знајући где су и у контакту су са тим људима, те их онда врбују да им нуде услуге смештаја, хране и воде, као и услуге поновног покушаја да пређу границу", казао је Ђуровић.

За разлику од кријумчарења оружја, дроге или слично, додаје Ђуровић, кријумчарење људи доноси већи профит, јер нема робе која је продата или потрошена, већ један мигрант неколико пута плаћа да буде пребачен преко границе, а Мађарска га врати назад.

"Робу кријумчарите само једном и та роба се потроши у земљи дестинацији, а од једног истог човека са оваквом праксом гурања назад од стране мађарских власти може кријумчар да покушава да безброј пута да кријумчари и сваки пут да наплати на овај или онај начин такву услугу", објаснио је Ђуровић.

Велика количина новца која се ту скупља, оцењује Ђуровић, доводи до усложњавања и ширења кријумчарских група, те се и грађани који нису имали криминалну историју укључују - да некога превезу, обезбеде храну и непријављен смештај.

Што се тиче недавно потисаног Меморандума о сарадњи у борби против илегалних миграција између Србије, Аустрије и Мађарске, Ђуровић сматра да је Србија стављена у неравноправни и инфериорни положај у односу на суседне земље, те да је реч о покушају да се растерете мађарске власти и њихов концепт "ограде" и протеривања миграната.

"Договор је да се борба са миграцијом пребаци на јужне границе Србије и на тај начин ми покушавамо да растеретимо мађарске власти, да њихов концепт, њиховог гурања људи и ограде буде функционалан, а сада је он у расулу, због тога што људи после тих протеривања успевају да прођу даље због кријумчара", истиче Ђуровић.

Миграције су, како је рекао Ђуровић, глобални феномен који се дешава деценијама и решење нису појединачне акције, као што је била акција скупљања мигранта са улица у Србији, већ да он мора да се решава системски и у Србији, и региону и глобално.