Најбољи купус и даље стиже само из Футога

Купуса има већ и укисељеног, рибаног и у главицама на пијацама и радњама, али председник Удружења „Футошки купус“ Мирољуб Јанковић скреће пажњу за „Дневник“ да није сваки купус футошки, већ да има доста посејаних сорти хибридног купуса.

- Свеже главице „футошког купуса” немају маркицу да је купус аутохтона сорта - футошка, али повртари који га продају поред пута и на пијацама имају на цирадама камиона натпис са тим подацима. За разлику од свежег, футошки кисели купус, рибани и у главицама, у паковањима има залепењене маркице на којима пише да је посреди аутохтона сорта са заштићеним географским пореклом - наглашава Јанковић.

Он истиче да се футошки купус препознаје по боји, јер је бељи од других сорти купуса, има мање жила, танке и савитљиве листове и тежи од 1,5 до 3,5 килограма.

Овог лета Јанковић каже да је футошког купуса посејано на свега 35 хектара, мада га је прошле године било на приближно 60 хектара.

- Цена купуса, трошкови сертификације и пуно рада око њега многе повртаре је одвратило од ове аутохтоне сорте и окренуло их ка другим хибридима - каже Јанковић, али наглашава и да је других сорти купуса посејано мање него лане, свега око 150 хектара, уместо око 250 хектара као 2021. године.

Хибридни 25 динара на велико

С друге стране, не производе сви Футожани стару чувену сорту купуса. Повртар Милан Медић из Футога посејао је хибридни и, како каже, задовољан је приносом, захваљујући примени агротехнике.

Очекује да ће целокупан род успети да прода посредством локалних прерађивача, који га откупљују и киселе.

Килограм купуса, Медић наводи, је 25 динара на велико, па ко буде имао око 40 тона по хектару, имаће и неку зараду.

Каже да је, осим што је ове године скоро дупло више имао трошкове за надовњавање, имао је трошкове и за хемијска средства, јер су купус нападали мољац и совица.

- Срећом, имам прскалицу са ваздушном подршком па је хемија успела да стигне до штеточина скривених испод листова купуса - наглашава Медић.

Као и прошле јесени, килограм аутохтоног футошког купуса је 80 динара, а купус који се продаје испод те цене није прави футошки купус - напомиње Јанковић.

Председник удружења „Футошки купус” наглашава да ова година, као што није годила ниједној пољопривредној култури, није била добра ни за купус.

Не само због суше и високих дневних темература, већ је поврће и два пута страдало од леда, прво у раној фази и други пут крајем септембра, када је род страдао од 20 одсто до потпуне штете на неким њивама - истиче Јанковић.

Приноси су зато, истиче, испод просека, око 30 тона по хектару, док у солидној години по хектару може да буде и 45 до 50 тона по хектару.

- Са 35 хектара имаћемо око 1.000 тона купуса и неће га бити за извоз, а ни за домаће потребе, јер је већ половина овогодишњег рода распродата - наглашава Јанковић.

З. Делић