Језикоманија: Евро, не еуро!
НОВИ САД: Поштовани, унапред се извињавам редовним читаоцима који ће приметити да је овонедељна Језикоманија (опет) посвећена изговору валуте Европске уније. Толико често чујем неправилан изговор да се тема просто сама намеће.
Назив званичне валуте Европске уније се у српском језику јавља у два облика: евро и еуро, и иако оба имају своје разлоге, правилан је само један.
Ипал, чешће чујемо други облик, еуро. Али, рећи „еуро” сматра се грешком. Правилан је само облик евро.
Оригинални назив валуте заиста јесте еуро (еуро), међутим у стандардном српском језику се све изведенице из грчке речи Ευρώπη пишу и изговарају по витацизму, са В, па тако кажемо Европа, Европљанин, евроинтеграције, европски итд. Закључак је да је у српском језику правилно рећи ЕВРО, а не еуро, на исти начин на који је реч еуро прилагођена фонетици других језика.
Сви европски језици који користе ову валуту примили су њен назив према свом изговору овог корена (енгл. ЈУРО, нем. ОЈРО, рус. ЈЕВРО, у француском с мутним вокалом који се у том језику бележи са еу..., увек у складу с изговором имена Европе у дотичном језику. …).
Дакле, евро а НЕ еуро.
Множина ове речи је е̏ври-е̑вра̄-е̏врима (обратити пажњу на дуги акценат у генитиву).
Н. Мирковић
