light rain
11°C
26.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9975
usd
111.6175
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Србија Зиђин наставља озелењавање планине Старица

22.10.2022. 13:28 13:36
Пише:
Фото: Танјуг/Зоран Милић

БЕОГРАД: Компанија Србија Зиђин Копер саопштила је данас да се озелењавање планине Старица код Мајданпека наставља, као и да је у току третирање неприступачних делова и косих површина планине методом хидросетве.

Од доласка Зиђина, само у Рудник бакра Мајданпек инвестирано је 442,3 милиона долара, док улагања у заштиту животне средине и екологију у овом граду износе 18,6 милиона долара, наведено је у саопштењу.



Истиче се да планина Старица неће бити срушена, те да не постоји ниједан разлог за то и додаје да у том делу "Северног ревира" нема руде и никада није ни постојала идеја да се то подручје експлоатише.



Како је навео руководилац мајданпечког рудника Ђен Хејуан, брдо Кома је већ зелено, а трава је сада тамо као на фудбалском терену.



Хејуан истиче и да се зона клизишта на тој планини и даље третира, али да је на деловима планине који су санирани већ почела и рекултивација земљишта.



Подсећа да се у Мајданпеку све ради са једним циљем и у правцу формирања зеленог, високотехнолошког и првокласног рудника.



"Када кажем зелено, ту мислим на заштиту животне средине, а то је и основна ствар. Хоћемо да планине буду зеленије и да вода буде бистрија. Због тога смо само у систем за пречишћавање вода уложили око осам милиона долара и данас вода не отиче ни у један реципијент", казао је Хејуан.



Сандра Барбуловић из рудничке Службе за заштиту животне средине, навела је да компанија Зиђин прати пут зеленог развоја те да је у складу с тим већ озелењено преко 55 хектара површине.



"Улагања у заштиту животне средине Мајданпека не односе се само на рекултивацију земљишта, већ подразумевају и све пројекте у служби заштите водотокова и ваздуха", додаје Барбуловић.



Према њеним речима, у водне ресурсе уложено је много новца, као и у заштиту ваздуха, а компанија је уградила 147 сетова отпрашивача у погонима за флотирање и дробљење руде.



Барбуловић каже и да су набављене и цистерне за поливање рудничких путева у циљу стабилизације прашине.



"Данас ниједно возило не може да изађе из фабричког круга, а да prеthodno није опрано", каже Барбуловић.



У саопштењу се наводи и да поред новца који је уложен у рекултивацију деградираних рударских површина у околини Мајданпека, менаџмент тамошњег рудника инвестирао је и у постројења која су у служби заштите животне средине.



С обода површинског копа "Северни ревир", у подножју Старице, може се видети и нов систем за пречишћавање рудничких вода, а руководилац Сектора за безбедност и заштиту животне средине Драгиша Ђорђевић каже да се отпадне рудничке воде више не испуштају у реку Пек.



"Инсталирали смо систем за пречишћавање и испумпавање, па сада она одлази у флотацијско језеро и јаловиште, а одатле се враћа у флотацију и поново се користи у производњи. Ни литар такве воде више не одлази у реку Пек", додаје Ђорђевић.



Професор са Техничког факултета у Бору Радоје Пантовић потврдио је да је вода важан ресурс и да из тог разлога постоје километри цеви које воду из "Северног ревира" враћају у процес.



У Мајданпеку је озелењено и додатних 346.000 квадрата површине на јаловишту "Ваља фундата" и посађено је 18.500 садница.



Мерења у оближњем селу Дебели Луг, које је било на удару прашине са јаловишта, показују да је она готово неутралисана.



Заменица председника мајданпечке општине Елвира Јовановић каже да је пре доласка компаније Зиђин стан у Мајданпеку могао да се купи за само осам хиљада евра, а да данас тај исти стан вреди четири пута више.



Јовановић наводи и да је буџет Мајданпека захваљујући рудној ренти и порезу на зараде са 1,114 милијарди динара ове године повећан на 1,860 милијарди.



"Просечна плата Мајданпечана данас вреди 108.000 динара. У руднику је тај просек и већи, а кинеска компанија досад је запослила више од 500 нових радника. Раније су људи одлазили из овог града, док му се данас враћају и то из истог разлога због кога су га раније напуштали", додала је.

Пише:
Пошаљите коментар