Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Srbija Ziđin nastavlja ozelenjavanje planine Starica

22.10.2022. 13:28 13:36
Piše:
Foto: Tanjug/Zoran Milić

BEOGRAD: Kompanija Srbija Ziđin Koper saopštila je danas da se ozelenjavanje planine Starica kod Majdanpeka nastavlja, kao i da je u toku tretiranje nepristupačnih delova i kosih površina planine metodom hidrosetve.

Od dolaska Ziđina, samo u Rudnik bakra Majdanpek investirano je 442,3 miliona dolara, dok ulaganja u zaštitu životne sredine i ekologiju u ovom gradu iznose 18,6 miliona dolara, navedeno je u saopštenju.



Ističe se da planina Starica neće biti srušena, te da ne postoji nijedan razlog za to i dodaje da u tom delu "Severnog revira" nema rude i nikada nije ni postojala ideja da se to područje eksploatiše.



Kako je naveo rukovodilac majdanpečkog rudnika Đen Hejuan, brdo Koma je već zeleno, a trava je sada tamo kao na fudbalskom terenu.



Hejuan ističe i da se zona klizišta na toj planini i dalje tretira, ali da je na delovima planine koji su sanirani već počela i rekultivacija zemljišta.



Podseća da se u Majdanpeku sve radi sa jednim ciljem i u pravcu formiranja zelenog, visokotehnološkog i prvoklasnog rudnika.



"Kada kažem zeleno, tu mislim na zaštitu životne sredine, a to je i osnovna stvar. Hoćemo da planine budu zelenije i da voda bude bistrija. Zbog toga smo samo u sistem za prečišćavanje voda uložili oko osam miliona dolara i danas voda ne otiče ni u jedan recipijent", kazao je Hejuan.



Sandra Barbulović iz rudničke Službe za zaštitu životne sredine, navela je da kompanija Ziđin prati put zelenog razvoja te da je u skladu s tim već ozelenjeno preko 55 hektara površine.



"Ulaganja u zaštitu životne sredine Majdanpeka ne odnose se samo na rekultivaciju zemljišta, već podrazumevaju i sve projekte u službi zaštite vodotokova i vazduha", dodaje Barbulović.



Prema njenim rečima, u vodne resurse uloženo je mnogo novca, kao i u zaštitu vazduha, a kompanija je ugradila 147 setova otprašivača u pogonima za flotiranje i drobljenje rude.



Barbulović kaže i da su nabavljene i cisterne za polivanje rudničkih puteva u cilju stabilizacije prašine.



"Danas nijedno vozilo ne može da izađe iz fabričkog kruga, a da prethodno nije oprano", kaže Barbulović.



U saopštenju se navodi i da pored novca koji je uložen u rekultivaciju degradiranih rudarskih površina u okolini Majdanpeka, menadžment tamošnjeg rudnika investirao je i u postrojenja koja su u službi zaštite životne sredine.



S oboda površinskog kopa "Severni revir", u podnožju Starice, može se videti i nov sistem za prečišćavanje rudničkih voda, a rukovodilac Sektora za bezbednost i zaštitu životne sredine Dragiša Đorđević kaže da se otpadne rudničke vode više ne ispuštaju u reku Pek.



"Instalirali smo sistem za prečišćavanje i ispumpavanje, pa sada ona odlazi u flotacijsko jezero i jalovište, a odatle se vraća u flotaciju i ponovo se koristi u proizvodnji. Ni litar takve vode više ne odlazi u reku Pek", dodaje Đorđević.



Profesor sa Tehničkog fakulteta u Boru Radoje Pantović potvrdio je da je voda važan resurs i da iz tog razloga postoje kilometri cevi koje vodu iz "Severnog revira" vraćaju u proces.



U Majdanpeku je ozelenjeno i dodatnih 346.000 kvadrata površine na jalovištu "Valja fundata" i posađeno je 18.500 sadnica.



Merenja u obližnjem selu Debeli Lug, koje je bilo na udaru prašine sa jalovišta, pokazuju da je ona gotovo neutralisana.



Zamenica predsednika majdanpečke opštine Elvira Jovanović kaže da je pre dolaska kompanije Ziđin stan u Majdanpeku mogao da se kupi za samo osam hiljada evra, a da danas taj isti stan vredi četiri puta više.



Jovanović navodi i da je budžet Majdanpeka zahvaljujući rudnoj renti i porezu na zarade sa 1,114 milijardi dinara ove godine povećan na 1,860 milijardi.



"Prosečna plata Majdanpečana danas vredi 108.000 dinara. U rudniku je taj prosek i veći, a kineska kompanija dosad je zaposlila više od 500 novih radnika. Ranije su ljudi odlazili iz ovog grada, dok mu se danas vraćaju i to iz istog razloga zbog koga su ga ranije napuštali", dodala je.

Piše:
Pošaljite komentar