Апатинска марина као прва станица дунавских наутичара
АПАТИН: Све до пандемије коронавируса туризам је у Србији, па и њеној северној покрајини био најбрже растућа привредна грана, што је стварало шансе и за развој наутичког туризма у чему је незаобилазна тачка током више од једне деценије и Апатин, тачније његова марина.
Овај модеран наутички објекат, који послује у саставу тамошњег Јавног предузећа „Путничко пристаниште и марина Апатин”, свој статус прве низводне дунавске станице у нашој земљи сваког наутичара потврдио је и овог лета, када је угостио учеснике светски најстарије и највеће речне регате, односно 65. издања „ТИД – међународне дунавске регате”.
Мада су планови за изградњу апатинске марине били давнашњи сан, радови су започели 2006. године, да би четири године касније била завршен модеран наутички центар са понтонима израђеним по најсавременијој шведској техонологији од лакопливајућег бетона. Марина данас располаже са око 400 везова, од чега је њих 30 намењено већим јахтама, а сваки вез има свој прикључак на струју. Простор од 1.000 квадратних метара обезбеђен је за лагеровање пловила на сувом, односно суви вез, а када се томе дода да је марина смештена у Дунавском заливу, јасно је да обезбеђује идеалне услове за чување пловила током током свих 365 дана у години.
О реду и сигурности у марини брине морнарско-чуварска служба која ради 24 часа свих седам дана у недељи, целе године у чему им помаже и систем видео- надзора, па не чуди да су сви везови попуњени, што даје основа и за увек актуелне планове о њеном проширењу.
Потпуно очекивано на везовима су најбројнији чамци и бродице овдашњих љубитеља реке и пловидбе, али се мислило и на гостујуће наутичаре, па марину обогаћује и осам двокреветних студио апартмана, са прелепим погледом на залив, од којих су два потпуно реновирана уочи овогодишње наутичарске сезоне, залагањем руководства ЈП, али и разумевањем оснивача, Општине Апатин.
Према речима Љиљане Крец, в.д. директорке ЈП „Путничко пристаниште и марина Апатин”, то је урађено иако апартмани нису били у лошем стању, али како је интенција да се наутичарима створе што бољи услови боравка у овом делу Војводине, требало је водити рачуна и о стандардима које очекују они страни гости којих је све више како слабе ограничења својевремено изазвана пандемијом.
Апатин, духовито назван градом на две реке - на Дунаву и реци од пива из Апатинске пиваре, поред свих својих културних и историјских обележја интересантних туристима, додатни адут има у природном окружењу. Варош се ослања на Специјални резерват природе „Горње Подунавље”, па посета овом природном феномену представља додатну драж за сваког намерника, био он наутичар или не.
Како су управо страни гости и најбоље платише, на њих се озбиљно рачуна у наредном периоду не би ли се вратио предпандемијски тренд када су управо странци били бројнији гости од оних домаћих. Наиме, 2017. године су од укупног броја ноћења, којих је било 1.252, чак 736 остварили странци, а у Апатин је пристало и 109 страних јахти које су користиле услуге марине. Статистика каже да је највише наутичара пристизало из Немачке, Мађарске, Холандије, Аустрије, Словачке, Чешке, Словеније и суседне Хрватске.
Како гости апатинске марине нису само они који долазе чамцима, бродицама и јахтама, у склопу управне зграде је поред тоалета, туш кабина и апартмана намењених првенствено наутичарима и ресторан са терасом, конференцијска сала намењена састанцима и семинарима, док је испред комплекса и велики паркинг простор за око 300 возила. Да се, поред пажње усмерене ка гостима и посетиоцима Апатина, води рачуна и о самим овдашњим житељима, говори и то да су управо у марини просторије локалног ронилачког клуба, али и Удружења спортских риболоваца „Буцов”, док се на простору марине организују и бројни друштвени и културно-уметнички догађаји.
Текст и фото: М. Миљеновић