Мада све учесталије, коцкање младих често невидљиво у систему

Установљене су нејасноће и недоречености правне регулативе у овој области, али и проблеми у примени постојећих законских одредби, те сарадњи и умрежености одговорних органа. Иако су се чланови округлог стола сложили да су родитељи главна карика у васпитању, признају како нису увек у стању да испрате све што се нуди генерацији миленијалаца. Стога сматрају да је више него икад потребна едукација, нарочито вршњачка.

Према истраживању Института „Батут” које је усмерено на школску популацију, наводи др Биљана Килибарда, већина ученика сматра да би прилично лако могли да набаве цигарете, алкохол или канабис уколико би то желели. Поред тога, веома забрињава смањен проценат деце која оваква понашања сматрају ризичним. Што се тиче алкохола, порастао је број малолетника која га интензивно испијају, а на скали конзумената девојчице су готово достигле дечаке. Иако је очигледан пад броја корисника цигарета, међу којима сада предњаче средњошколке, то не треба да нас завара, будући да је једна лоша навика преусмерена на друге: електронске цигарете, наргиле и снус – никотинске врећице, однедавно изузетно популарне међу тинејџерима.

Од илегалних дрога, најчешће коришћена супстанца јесте канабис, који је пробало седам одсто 16-годишњака, што не значи да га старији и припадници осетљивих друштвених група не користе у већем проценту, напоменула је др Килибарда. У prеthodnoj деценији, популарност коцкања расте међу адолесцентима, посебно дечацима. Бар једном је то учинило 50,8% ученика првих разреда средњих школа 2019. године, а 42,8% у prеthodnih 12 месеци, што значи да заједно са неким балканским земљама премашујемо европски просек од 22 одсто.

Лечење силом прилика после 10 и више година

Др Владимир Кнежевић са Клинике за психијатрију КЦВ каже да на територији Војводине једино у Новом Саду постоји одељење за лечење малолетних особа од менталних поремећаја, укључујући и болести зависности, те сматра да би то требало променити, а друга ствар на коју је указао јесте мали број дечјих психијатара. То што им се особе обраћају за помоћ тек након десет и више година коришћења дроге и алкохола оцењује проблематичним из више углова, како због прогнозе лечења, тако и због свих последица – здравствених, друштвених, законских... 

И зависници од коцке то чине силом прилика, кад уђу у велике дугове, па покушају да се убију, објашњава Кнежевић. Како каже, Министарство здравља је пре две године од сваке установе која поседује болничке капацитете за лечење малолетника захтевало да определи одређени број кревета за лечење од болести зависности, што је формално и урађено, јер тамо углавном завршавају особе код којих се дијагностикује акутно тровање психогеним супстанацама и алкохолом, да ли нехотично или у суицидалне сврхе, док се право лечење деце не спроводи правовремено.

Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић је анализирајући 70 правоснажних пресуда које је извршио у периоду 2014–2019. пронашао 14 предмета у којима је постојала узрочно-последична веза између коцкања и имовинског деликта, а гледајући извештаје полицијских управа приметио је како се повећао број случајева зеленашења.

Мада је Нови Сад често пример добре праксе, а једна од њих је примена васпитних мера у судским поступцима који се воде према малолетним починиоцима кривичних дела, Павловић истиче да ту нема коцкања као облика зависности, те цитира: „Суд може малолетнику изрећи обавезу да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога.” С друге стране, Закон о играма на срећу промењен је пре две године и отад садржи део који се односи на друштвену одговорност, рекла је Биљана Мурганић из Управе за игре на срећу Министарства финансија.

Осим што удаљеност кладионица од школа не сме бити мања од 200 метара, приређивачи игара на срећу дужни су да на најефикаснији начин спроводе забрану учествовања малолетних лица, уз непрекидан видео и аудио надзор над свим столовима, аутоматима, благајнама, улазима и посетиоцима. 

Дрога, па све друго

Према речима Наташе Николић са Вишег суда у Новом Саду, малолетници се појављују на суду као починиоци кривичних дела од своје 14 године. За знатан проценат, разлог је неовлашћена употреба опојних дрога, до којих лако могу доћи, а то су углавном марихуана, екстази, амфетамин и бенседин. У мањем броју, одговарају за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, каже Николићева, додајући како углавном служе као посредници у набавкама или даљој продаји, али исто тако обезбеђују вршњачким групама простор и апаратуру за уживање наркотика. Она објашњава да поменута кривична дела најчешће проузрокују друга, најпре крађе у оквиру породице, а потом и разбојништва, док је употреба алкохола у пракси удружена са елементима насиља. Током 2020/2021. најчешће санкције изрицане малолетницима пред судом јесу укључивање, без накнаде, у хуманитарне организације и послове социјалног, локалног или еколошког садржаја, обавеза да похађају школу или да не изостају с посла, укључивање у појединачан и групни психолошки третман, оспособљавање за одговарајуће занимање уколико се ради о повратницима, те појачан надзор од стране родитеља. Николићева је указала на проблем у пракси, а то је да постоји још једна прописана васпитна мера – упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање малолетника, какве нема на територији Републике Србије.

Њихова обавеза је и да унутар објекта, у непосредној близини улазних врата, истакну постер са одговарајућим текстом о превенцији болести зависности од игара на срећу, као и контакт податке установе коју је сертификовало министарство надлежно за послове здравља. Овај садржај неопходан је и приликом њиховог оглашавања и рекламирања, а казна за кршење забрана је од 100.000 до два милиона динара.

И Јелена Вишекруна из Покрајинског секретаријата за социјалну политику истакла је недостатак социјално-здравствених установа, напоменувши да у Војводини постоје само четири дома за незбринуту децу, где се свакодневно сусрећу са проблемима зависности, али за млађе од 14 година немају системско решење.

С. Милачић