Mada sve učestalije, kockanje mladih često nevidljivo u sistemu

Ustanovljene su nejasnoće i nedorečenosti pravne regulative u ovoj oblasti, ali i problemi u primeni postojećih zakonskih odredbi, te saradnji i umreženosti odgovornih organa. Iako su se članovi okruglog stola složili da su roditelji glavna karika u vaspitanju, priznaju kako nisu uvek u stanju da isprate sve što se nudi generaciji milenijalaca. Stoga smatraju da je više nego ikad potrebna edukacija, naročito vršnjačka.

Prema istraživanju Instituta „Batut” koje je usmereno na školsku populaciju, navodi dr Biljana Kilibarda, većina učenika smatra da bi prilično lako mogli da nabave cigarete, alkohol ili kanabis ukoliko bi to želeli. Pored toga, veoma zabrinjava smanjen procenat dece koja ovakva ponašanja smatraju rizičnim. Što se tiče alkohola, porastao je broj maloletnika koja ga intenzivno ispijaju, a na skali konzumenata devojčice su gotovo dostigle dečake. Iako je očigledan pad broja korisnika cigareta, među kojima sada prednjače srednjoškolke, to ne treba da nas zavara, budući da je jedna loša navika preusmerena na druge: elektronske cigarete, nargile i snus – nikotinske vrećice, odnedavno izuzetno popularne među tinejdžerima.

Od ilegalnih droga, najčešće korišćena supstanca jeste kanabis, koji je probalo sedam odsto 16-godišnjaka, što ne znači da ga stariji i pripadnici osetljivih društvenih grupa ne koriste u većem procentu, napomenula je dr Kilibarda. U prethodnoj deceniji, popularnost kockanja raste među adolescentima, posebno dečacima. Bar jednom je to učinilo 50,8% učenika prvih razreda srednjih škola 2019. godine, a 42,8% u prethodnih 12 meseci, što znači da zajedno sa nekim balkanskim zemljama premašujemo evropski prosek od 22 odsto.

Lečenje silom prilika posle 10 i više godina

Dr Vladimir Knežević sa Klinike za psihijatriju KCV kaže da na teritoriji Vojvodine jedino u Novom Sadu postoji odeljenje za lečenje maloletnih osoba od mentalnih poremećaja, uključujući i bolesti zavisnosti, te smatra da bi to trebalo promeniti, a druga stvar na koju je ukazao jeste mali broj dečjih psihijatara. To što im se osobe obraćaju za pomoć tek nakon deset i više godina korišćenja droge i alkohola ocenjuje problematičnim iz više uglova, kako zbog prognoze lečenja, tako i zbog svih posledica – zdravstvenih, društvenih, zakonskih... 

I zavisnici od kocke to čine silom prilika, kad uđu u velike dugove, pa pokušaju da se ubiju, objašnjava Knežević. Kako kaže, Ministarstvo zdravlja je pre dve godine od svake ustanove koja poseduje bolničke kapacitete za lečenje maloletnika zahtevalo da opredeli određeni broj kreveta za lečenje od bolesti zavisnosti, što je formalno i urađeno, jer tamo uglavnom završavaju osobe kod kojih se dijagnostikuje akutno trovanje psihogenim supstanacama i alkoholom, da li nehotično ili u suicidalne svrhe, dok se pravo lečenje dece ne sprovodi pravovremeno.

Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović je analizirajući 70 pravosnažnih presuda koje je izvršio u periodu 2014–2019. pronašao 14 predmeta u kojima je postojala uzročno-posledična veza između kockanja i imovinskog delikta, a gledajući izveštaje policijskih uprava primetio je kako se povećao broj slučajeva zelenašenja.

Mada je Novi Sad često primer dobre prakse, a jedna od njih je primena vaspitnih mera u sudskim postupcima koji se vode prema maloletnim počiniocima krivičnih dela, Pavlović ističe da tu nema kockanja kao oblika zavisnosti, te citira: „Sud može maloletniku izreći obavezu da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga.” S druge strane, Zakon o igrama na sreću promenjen je pre dve godine i otad sadrži deo koji se odnosi na društvenu odgovornost, rekla je Biljana Murganić iz Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija.

Osim što udaljenost kladionica od škola ne sme biti manja od 200 metara, priređivači igara na sreću dužni su da na najefikasniji način sprovode zabranu učestvovanja maloletnih lica, uz neprekidan video i audio nadzor nad svim stolovima, automatima, blagajnama, ulazima i posetiocima. 

Droga, pa sve drugo

Prema rečima Nataše Nikolić sa Višeg suda u Novom Sadu, maloletnici se pojavljuju na sudu kao počinioci krivičnih dela od svoje 14 godine. Za znatan procenat, razlog je neovlašćena upotreba opojnih droga, do kojih lako mogu doći, a to su uglavnom marihuana, ekstazi, amfetamin i bensedin. U manjem broju, odgovaraju za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, kaže Nikolićeva, dodajući kako uglavnom služe kao posrednici u nabavkama ili daljoj prodaji, ali isto tako obezbeđuju vršnjačkim grupama prostor i aparaturu za uživanje narkotika. Ona objašnjava da pomenuta krivična dela najčešće prouzrokuju druga, najpre krađe u okviru porodice, a potom i razbojništva, dok je upotreba alkohola u praksi udružena sa elementima nasilja. Tokom 2020/2021. najčešće sankcije izricane maloletnicima pred sudom jesu uključivanje, bez naknade, u humanitarne organizacije i poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja, obaveza da pohađaju školu ili da ne izostaju s posla, uključivanje u pojedinačan i grupni psihološki tretman, osposobljavanje za odgovarajuće zanimanje ukoliko se radi o povratnicima, te pojačan nadzor od strane roditelja. Nikolićeva je ukazala na problem u praksi, a to je da postoji još jedna propisana vaspitna mera – upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje maloletnika, kakve nema na teritoriji Republike Srbije.

Njihova obaveza je i da unutar objekta, u neposrednoj blizini ulaznih vrata, istaknu poster sa odgovarajućim tekstom o prevenciji bolesti zavisnosti od igara na sreću, kao i kontakt podatke ustanove koju je sertifikovalo ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Ovaj sadržaj neophodan je i prilikom njihovog oglašavanja i reklamiranja, a kazna za kršenje zabrana je od 100.000 do dva miliona dinara.

I Jelena Višekruna iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku istakla je nedostatak socijalno-zdravstvenih ustanova, napomenuvši da u Vojvodini postoje samo četiri doma za nezbrinutu decu, gde se svakodnevno susreću sa problemima zavisnosti, ali za mlađe od 14 godina nemaju sistemsko rešenje.

S. Milačić