Годишњица ослобођења Петровграда од нацистичке окупације

Тог 2. октобра 1944. године јединице Црвене армије и партизанских народноослободилачких одреда ушле су у овај град и заједничким снагама окончале четворогодишњу владавину немачког окупатора и фашизма на овим просторима.

Пре завршетка војне операције за ослобођење Београда, јединице Другог украјинског фронта Црвене армије и банатски партизански одреди из састава Народноослободилачке војске Југославије ослободиле су Банат. Једно од првих градских насеља у Банату које је ослобођено од нацистичког немачког окупатора био је управо Петровград.

Јединице Црвене армије ушле су у град 2. октобра 1944. и убрзо преузеле команду над свим виталним градским објектима. Наредног дана одржана је прва седница Народноослободилачког одбора града Петровграда. За првог председника изабран је Ђорђе Маринковић, отац народног хероја Соње Маринковић. Осим ње, још осам припадника народноослободилачког покрета из града и околине проглашено је народним херојима: Жарко Зрењанин - Уча, Светозар Марковић - Тоза, Пап Павле, Стевица Јовановић, Серво Михаљ, др Бошко Вребалов, Недељко Барнић – Жарки и Бора Микин - Марко.

Градска инфраструктура остала је током ратних година готово у потпуности сачувана. Покушаји рушења појединих индустријских објеката од стране Немаца, који су се повлачили, били су осујећени. Настрадао је једино велики Анау - Винклеров млин, а од осталих објеката порушена је монументална Јеврејска синагога у центру града.

Две године касније, односно 2. октобра 1946, тачно на двогодишњицу  ослобођења, Петровград је променио име у Зрењанин.

Након рата дошло је до огромних друштвено-политичких промена у земљи које су, наравно, имале утицаја и на развој Зрењанина. Августа 1945. ступио је на снагу Закон о аграрној реформи, јуна 1950. Закон о радничком самоуправљању, а 1959. је донет први „директивни урбанистички план“ развоја града којим је наговештен његов урбанистичко-привредни развој. Развој је у првој послератној деценији усмераван у складу са директивним плановима, утемељењем социјалистичке привреде у којој примарно место добијају пољопривреда и индустрија. Све до осамдесетих година бележи се снажан прилив становништва из сеоских средина у град, што доводи и до значајних промена у социјалном, образовном и етничком саставу становника Зрењанина. Осећа се константан мањак стамбеног простора, те се подижу нова насеља колективног становања, и читави нови делови града. Зрењанин постаје истакнути пољопривредни, индустријски, културни и спортски центар Социјалистичке федеративне републике Југославије.

Дан ослобођења града у Другом светском рату биће обележен данас, полагањем венаца на неколико споменика у граду. Како је најављено из Кабинета градоначелника, представници Града Зрењанина ће положити венце на споменике на Багљашу, „Ротонда“ у Планковом парку и на споменик Жарку Зрењанину у центру града. Овим поводом у холу Народног музеја Зрењанин је отворена и изложба „Ослобођење Петровграда у Другом светском рату, 2. октобар 1944. године“.

Ж. Балабан