Сексуално образовање потребно у школама

- Имамо парадоксалну ситуацију, са једне стране много парова не може да оствари своје право на потомство, а са друге, број младих девојака и жена трудноћу завршавају прекидом, јер је трудноћа нежељена - рекла је Попов. - Репродуктивно здравље се не може посматрати изоловано од целокупног здравственог стања једне особе. - Оно је основно људско право и мислим да као шира заједница морамо да порадимо на овом парадоксу, почевши од породице, вртића и школа, све до здравствених установа. Морамо да радимо на едукацији младих по питању сексуалног здравља, па тако и о питању контрацепције.

По њеним речима, контрацепција се у нашој земљи примењује у јако малом проценту. Свега око три одсто женске популације користи контрацептивне пилуле, за које се, иначе, сматра да имају највећи заштитини ефекат. Механичка контрацепција, попут спирале, користи се још ређе, док код свега 15 одсто парова мушкарци користе кондом.

- Ситуација је таква да често младе девојке потежу за пилулом за дан после, што је погрешно, јер је то ургентна контрацепција која се примењује у изузетним случајевима - упозорава наша саговорница, нагласивши да је она препоручљива када је однос непланиран, уколико се деси пуцање кондома или слична непредвиђена ситуација. - Пилуле за дан после се не смеју користити континуирано после сваког односа или често, у току месеца. Нешкодљива је, ако се примењује по савету лекара.

С обзиром на то да годинама ради као специјалисткиња за гинекологију и акушерство, др Попов се присећала и својих почетака, објаснивши да су некада жене користиле контрацептивне пилуле у високом проценту. Данас је та статистика поражавајућа и износи свега око три одсто.

- Контрацептивне пилуле су апсолутно безопасне, ако их препише гинеколог - казала је помоћница директора, истакавши чињеницу да је за сваку жена појединачна терапија, у сагласности са изабраним лекаром. - Уколико се правилно користе, осим што штите од нежељене трудноће,  такође могу да регулишу и неправилне менструалне циклусе и обилна неправилна крварења. Оно што је битно истаћи је да имају и протективну улогу од карцинома јајника, који се у последње време јавља у све већем проценту и то код све млађих жена. Постоје неке контраиндикације, али лекари знају у којим ситуацијама се контрацептивне пилуле не могу преписати.

Гинеколог и заменик начелника Службе за здравствену заштиту жена у Дому здравља „Нови Сад” прим. др Милош Радумило причао је из искуства, рекавши да мали број девојака и жена користи контрацептивне пилуле.

- Пре самог сексуалног чина или, пак, уколико су младе девојке ступиле у сексуални однос, треба да дођу на преглед и на разговор код гинеколога - саветује Радумило. - Према резултатима анкета које смо радили са ученицама средњих школа у Новом Саду, мање од 30 одсто испитаника има врло малу информисаност и обавештеност о контрацепцији, а још је поражавајућа и чињеница да ту информисаност најчешће усвајају преко сајтова који нису релевантни. Мали број деце добија информације од родитеља и то: дечаци свега пет одсто, а девојчица око 11. Слична је ситуација и када је реч о информисаности од стручног лица или гинеколога.

По његовим речима, кондом је добра заштита за младе, а они га највише и користе. Кондом се примарно сматра методом за спречавање нежељене трудноће, али велики значај правилне употребе кондома огледа се у великој заштити од полно преносивих болести.

- Унапређење и промоција репродуктивног здравља младих је наш циљ и то провлачимо кроз целу основну и средњу школу - истиче др Драгана Зарић из Саветовалишта за младе у Репродуктивном центру. - У четвртом разреду обухватамо ученике са темом пубертета, а крајем основне школе радимо промоцију репродуктивног здравља. У средњој школи комплексније обухватамо различите теме из области промоције репродуктивног здравља младих, почевши од контрацепције и заштите од полно преносивих инфекција, преко едукације адолесценткиња за самопреглед дојки, превенције партнерског сексуалног насиља међу младима, до промоције прве посете гинекологу, уз анимирање да исту и учине.

Како каже, ово што се ради није довољно, те би у Курикулум званично требало увести сексуално образовање као предмет, у складу са узрастом деце. Један од начина освешћавања младих је и агресивнија промоција репродуктивног здравља. Једино се кроз систематску кампању могу унапредити ставови и знања, а тиме и понашање младих.

Седамнаестогодишња ученица из Средњошколског дома Ива Цицмил каже да би волела да чује више о томе како да се заштити током односа.

- Желим да чујем како се контрацепција користи у пракси и боље је чути неког ко је стручан и то лицем у лице, а не трагати на интернету за неким одговорима, јер не знамо колико су то тачне информације - искрена је Цицмил, рекавши да је њима као деци у пубертету веома незгодно и срамотно причати са родитељима на ту тему, зато су овакве организације добродошле.

Гинеколог и заменик начелника Службе за здравствену заштиту жена у Дому здравља „Нови Сад” прим. др Милош Радумило истакао је да је хламидија и даље број један полна болест која се преноси. У скоро 80 одсто случајева не даје никакве симптоме.

- Ако девојчица која треба да има сексуални однос није информисана о овој ситуацији, наравно да ћемо имати велики проблем - каже Радумило. - Радили смо анкету у вези са хламидијом и 30 одсто анкетираних зна шта је хламидија. Поражавајуће је то што је можда још неки проценат чуо за полну болест, али нема праву информацију да могу да имају проблем због тога.

        И. Бакмаз