Seksualno obrazovanje potrebno u školama

- Imamo paradoksalnu situaciju, sa jedne strane mnogo parova ne može da ostvari svoje pravo na potomstvo, a sa druge, broj mladih devojaka i žena trudnoću završavaju prekidom, jer je trudnoća neželjena - rekla je Popov. - Reproduktivno zdravlje se ne može posmatrati izolovano od celokupnog zdravstvenog stanja jedne osobe. - Ono je osnovno ljudsko pravo i mislim da kao šira zajednica moramo da poradimo na ovom paradoksu, počevši od porodice, vrtića i škola, sve do zdravstvenih ustanova. Moramo da radimo na edukaciji mladih po pitanju seksualnog zdravlja, pa tako i o pitanju kontracepcije.

Po njenim rečima, kontracepcija se u našoj zemlji primenjuje u jako malom procentu. Svega oko tri odsto ženske populacije koristi kontraceptivne pilule, za koje se, inače, smatra da imaju najveći zaštitini efekat. Mehanička kontracepcija, poput spirale, koristi se još ređe, dok kod svega 15 odsto parova muškarci koriste kondom.

- Situacija je takva da često mlade devojke potežu za pilulom za dan posle, što je pogrešno, jer je to urgentna kontracepcija koja se primenjuje u izuzetnim slučajevima - upozorava naša sagovornica, naglasivši da je ona preporučljiva kada je odnos neplaniran, ukoliko se desi pucanje kondoma ili slična nepredviđena situacija. - Pilule za dan posle se ne smeju koristiti kontinuirano posle svakog odnosa ili često, u toku meseca. Neškodljiva je, ako se primenjuje po savetu lekara.

S obzirom na to da godinama radi kao specijalistkinja za ginekologiju i akušerstvo, dr Popov se prisećala i svojih početaka, objasnivši da su nekada žene koristile kontraceptivne pilule u visokom procentu. Danas je ta statistika poražavajuća i iznosi svega oko tri odsto.

- Kontraceptivne pilule su apsolutno bezopasne, ako ih prepiše ginekolog - kazala je pomoćnica direktora, istakavši činjenicu da je za svaku žena pojedinačna terapija, u saglasnosti sa izabranim lekarom. - Ukoliko se pravilno koriste, osim što štite od neželjene trudnoće,  takođe mogu da regulišu i nepravilne menstrualne cikluse i obilna nepravilna krvarenja. Ono što je bitno istaći je da imaju i protektivnu ulogu od karcinoma jajnika, koji se u poslednje vreme javlja u sve većem procentu i to kod sve mlađih žena. Postoje neke kontraindikacije, ali lekari znaju u kojim situacijama se kontraceptivne pilule ne mogu prepisati.

Ginekolog i zamenik načelnika Službe za zdravstvenu zaštitu žena u Domu zdravlja „Novi Sad” prim. dr Miloš Radumilo pričao je iz iskustva, rekavši da mali broj devojaka i žena koristi kontraceptivne pilule.

- Pre samog seksualnog čina ili, pak, ukoliko su mlade devojke stupile u seksualni odnos, treba da dođu na pregled i na razgovor kod ginekologa - savetuje Radumilo. - Prema rezultatima anketa koje smo radili sa učenicama srednjih škola u Novom Sadu, manje od 30 odsto ispitanika ima vrlo malu informisanost i obaveštenost o kontracepciji, a još je poražavajuća i činjenica da tu informisanost najčešće usvajaju preko sajtova koji nisu relevantni. Mali broj dece dobija informacije od roditelja i to: dečaci svega pet odsto, a devojčica oko 11. Slična je situacija i kada je reč o informisanosti od stručnog lica ili ginekologa.

Po njegovim rečima, kondom je dobra zaštita za mlade, a oni ga najviše i koriste. Kondom se primarno smatra metodom za sprečavanje neželjene trudnoće, ali veliki značaj pravilne upotrebe kondoma ogleda se u velikoj zaštiti od polno prenosivih bolesti.

- Unapređenje i promocija reproduktivnog zdravlja mladih je naš cilj i to provlačimo kroz celu osnovnu i srednju školu - ističe dr Dragana Zarić iz Savetovališta za mlade u Reproduktivnom centru. - U četvrtom razredu obuhvatamo učenike sa temom puberteta, a krajem osnovne škole radimo promociju reproduktivnog zdravlja. U srednjoj školi kompleksnije obuhvatamo različite teme iz oblasti promocije reproduktivnog zdravlja mladih, počevši od kontracepcije i zaštite od polno prenosivih infekcija, preko edukacije adolescentkinja za samopregled dojki, prevencije partnerskog seksualnog nasilja među mladima, do promocije prve posete ginekologu, uz animiranje da istu i učine.

Kako kaže, ovo što se radi nije dovoljno, te bi u Kurikulum zvanično trebalo uvesti seksualno obrazovanje kao predmet, u skladu sa uzrastom dece. Jedan od načina osvešćavanja mladih je i agresivnija promocija reproduktivnog zdravlja. Jedino se kroz sistematsku kampanju mogu unaprediti stavovi i znanja, a time i ponašanje mladih.

Sedamnaestogodišnja učenica iz Srednjoškolskog doma Iva Cicmil kaže da bi volela da čuje više o tome kako da se zaštiti tokom odnosa.

- Želim da čujem kako se kontracepcija koristi u praksi i bolje je čuti nekog ko je stručan i to licem u lice, a ne tragati na internetu za nekim odgovorima, jer ne znamo koliko su to tačne informacije - iskrena je Cicmil, rekavši da je njima kao deci u pubertetu veoma nezgodno i sramotno pričati sa roditeljima na tu temu, zato su ovakve organizacije dobrodošle.

Ginekolog i zamenik načelnika Službe za zdravstvenu zaštitu žena u Domu zdravlja „Novi Sad” prim. dr Miloš Radumilo istakao je da je hlamidija i dalje broj jedan polna bolest koja se prenosi. U skoro 80 odsto slučajeva ne daje nikakve simptome.

- Ako devojčica koja treba da ima seksualni odnos nije informisana o ovoj situaciji, naravno da ćemo imati veliki problem - kaže Radumilo. - Radili smo anketu u vezi sa hlamidijom i 30 odsto anketiranih zna šta je hlamidija. Poražavajuće je to što je možda još neki procenat čuo za polnu bolest, ali nema pravu informaciju da mogu da imaju problem zbog toga.

        I. Bakmaz