Делегација Асоцијације спортских ветерана новог сада у посети Дневнику

Бележили су Дневникови новинари резултате, од општински и школских такмичења, до првенствених и куп утакмица, европских и светских првенстава и олимпијских игара. Хронологије догађаја на Дневниковим спортским странама, пратили су осврти, коментари и интервјуи са јунацима спортских дешавања у земљи и у иностранству. Заједно славећи победе, у недосањаним спортским сновима заједно су тражили разлоге неуспеху, дефинишући с њима могућност новог почетка, до новог спортског подвига.

Тако су говорили легендарни новосадски спортисти, освајачи олимпијских медаља, који су у име Асоцијације спортских ветерана Новог Сада посетили Редакцију „Дневника” на новој адреси, у Булевару Михаила Пупина, у центру Новог Сада. У разговору са генералним директором „Дневника” Војводина преса Душаном Влаовићем спортске легенде захвалиле су на успешној сарадњи и коректном праћењу и обавештавању јавности о свим активностима Асоцијације.

- Посвећеност Дневникових новинара у знатној мери је допринела видљивости Асоцијације у јавности до позиције релевантне спортске организације, која је своју активност усмерила ка неговању традиције и афирмацији резултата новосадских спортиста – рекао је председник Управног одбора Асоцијације спортских ветерана, сребрни олимпијац Зоран Панчић. –Посебно бих да истакнем подршку у реализацији активности као што су „Олимпијски час“, „Отворена врата Куће спортских легенди“, као и акција „У славу спорта“, која подразумева обележавање јубилеја најзначајнијих спортских резултата.

Са Зораном Панчићем, у посети Дневнику били су још председник Скупштине Асоцијације, бронзани олимпијац професор др Славно Обадов, освајач сребрне олимпијске медаље Тадија Качар и олимпијски шампион Васа Мијић.

Што се тиче будућих акција наших спортских асова, заједничка жеља, преточена је у намеру, да Дневник и у будућности буде на нивоу досадашње сарадње, као носилац идеје о афирмацији спорта и реализацији планова за реафирмацију спортских вредности међу младима.

-Имамо значајну подршку свих структура у граду да подигнемо спомен олимпијску чесму на парцели покрај отвореног Спенсовог базена - каже Славко Обадов. – Био би то истински симбол вечности и непролазности спортских достигнућа која никада не застаревају. Ми имамо прегршт медаља, освајаних на најпрестижнијим међународним такмичењима, прекривених вишегодишњим слојем носталгије за минулим времнима. Уместо да их прекрива прашина у приватним витринама, наш предлог је да оснивањем музеја посвећеном спорту и спортистима, приближимо суграђанима, у првом реду генерацијама које долазе, вредности тих медаља, достигнутих великим одрицањима и личним жртвама, у корист спорта и садржаја који су нама значиле живот.

Захваливши спортским великанима на посети и на чињеници да су препознали и вредновали Дневникову улогу у подршци спорту и спортистима, генерални директор наше куће Душан Влаовић најавио је да ће Дневник, и убудуће бити веран пратилац спортиста на њиховом путу ка новим изазовима на свим меридијанима света.

-Увек смо у Дневнику настојали да истакнемо наше спортско благо, јер то јесте најбољи путоказ младима, са вама као узорима у животу – рекао је Влаовић. – Пратио сам ваше наступе, радовао се вашим медаљама и заједно са нашим спортским новинараима, увек настојао да добијете место које и заслужујете и на страницама Дневника и у друштву уопште. Дневник има јасно дефинисан правац у праћењу спортских дешавања, од школског узраста, до нивоа ваших достигнућа. Намера нам је да од заборава сачувано ваше подвиге и ту смо сагласни са изворним опредељењем Асоцијације. Ту смо да се договоримо и да заједнички дефинишемо будућу сарадњу и у смеру неговања традиције, али и подршци генерацијама спортиста који су кренули вашим трагом.

Задовољни садржајем разговора и спремности нашег медија да подржи акције Асоцијације спортских ветерана и да у њима учествује, олимпијци су Дневнику пожелели да се одржи на нивоу медијског лидера у Покрајини, за добробит спортиста, али и свих житеља Војводине, који у спорту и спортистима препознају вредности достојне свачијег поштовања.

        Л. Бакмаз