Акција чишћења Подунавља: Низак водостај помогао еколозима

На­кон пи­о­нир­ске екс­пе­ди­ци­је ко­ју је овог про­ле­ћа за­по­чео и ре­а­ли­зо­вао про­фес­сор Ан­дре­ас Fath са сво­јим ти­мом, пре­пли­вав­ши Ду­нав це­лом ње­го­вом ду­жи­ном, про­шлог ви­кен­да је ре­а­ли­зо­ва­на ве­ли­ка ак­ци­ја чи­шће­ња при­о­ба­ља ве­ли­ке ре­ке, об­у­хва­тив­ши 20 ло­ка­ци­ја у укуп­но осам по­ду­нав­ских зе­ма­ља. Ова ве­ли­ка ак­ци­ја, под на­зи­вом „Чи­шће­ње Ду­на­ва” (Донауу Цлеан Уп), на­ста­вак је ак­тив­ног за­ла­га­ња на очу­ва­њу европ­ске во­де­не жи­ле ку­ца­ви­це и по­ве­ћа­њу ви­дљи­во­сти про­бле­ма за­га­ђе­ња во­до­то­ко­ва.

Ову ак­ци­ју чи­шће­ња Гор­њег По­ду­на­вља су пр­вен­стве­но ре­а­ли­зо­ва­ли чла­но­ви из­у­зет­но агил­ног та­мо­шњег Удру­же­ња гра­ђа­на „По­ду­нав“ уз по­др­шку за­по­сле­них у Јав­ном пред­у­зе­ћу „Вој­во­ди­на­шу­ме“, те са­рад­њу са Ме­сном за­јед­ни­цом Бач­ки Мо­но­штор, УГ „Бо­дрог“, Пче­лар­ским дру­штвом „Пче­ла“, град­ским ЈКП „Чи­сто­ћа“,  уз уче­шће во­лон­те­ра и љу­би­те­ља при­ро­де из Бач­ког Мо­но­што­ра и Сом­бо­ра.

Чи­шће­не су ло­ка­ци­је у скло­пу Спе­ци­јал­ног ре­зер­ва­та при­ро­де „Гор­ње По­ду­на­вље“, ме­ђу ко­ји­ма се на­шао и та­ко­зва­ни Вир, по­зна­то ви­кенд на­се­ље Дон­до и ка­на­лић из­ме­ђу ње­га и са­мог глав­ног то­ка Ду­на­ва. Еко­ло­шким ен­ту­зи­ја­сти­ма је ишло на ру­ку то што је услед из­у­зет­но ни­ског во­до­ста­ја моћ­не ре­ке, омо­гу­ћен при­ступ тач­ка­ма ко­је су ина­че под во­дом, те је ово би­ла од­лич­на при­ли­ка да се де­таљ­но са­ку­пи све оно че­му ни­је ме­сто у ко­ри­ту Ду­на­ва и ње­го­вим ру­кав­ци­ма. За­јед­нич­ком ак­ци­јом, са­ку­пље­но је око 30 вре­ћа от­па­да, углав­ном пла­стич­них фла­ша и ста­кле­не ам­ба­ла­же, ко­је не­са­ве­сни гра­ђа­ни оста­вља­ју за со­бом у при­ро­ди.

Да пу­но ра­де на за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не и очу­ва­њу при­род­ног бо­гат­ства ко­је их окру­жу­је ови Бач­ко­мо­но­штор­ци до­ка­зу­ју и про­те­клих пет-шест го­ди­на од ка­да је за­жи­ве­ла јед­на ја­ко ле­па ак­ци­ја у се­лу ко­ја је има­ла за ци­ља за­шти­ту при­ро­де и раз­ви­ја­ње ко­лек­тив­не све­сти. У њој ме­шта­ни са­ку­пља­ју и до­но­се ли­мен­ке ко­је се де­по­ну­ју, а ка­сни­је пре­да­ју на ре­ци­кла­жу.

- Од та­ко до­би­је­них сред­ста­ва смо до са­да ус­пе­ли да за­ме­ни­мо сто­ла­ри­ју на вр­ти­ћу, да уве­де­мо цен­трал­но гре­ја­ње, и дру­го па су се та­ко по­ред Мо­но­што­ра­ца укљу­чи­ли у ак­ци­ју и мно­ги дру­ги . Та­ко­ђе са­ку­пља­мо ста­ре ауто­мо­бил­ске и трак­тор­ске гу­ме, па­пир, тек­стил али и елек­трон­ски от­пад – по­ја­шња­ва Зден­ка Ми­тић из УГ „По­ду­нав“, ко­ја је од не­дав­но и ди­рек­тор­ка сом­бор­ске Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, на чи­је че­ло су је до­ве­ли упра­во сјај­ни ре­зул­та­ти ак­тив­ног од­но­са пре­ма суд­би­ни се­ла ко­је је за крат­ко вре­ме по­ста­ло је­дин­ствен при­мер успе­шне про­мо­ци­је еко и ру­рал­ног ту­ри­зма.

Цео овај ду­го­трај­ни ак­ти­ви­зам Бач­ко­мо­но­што­ра­ца је до­вео и до то­га да, што се ти­че тек­сти­ла, осим оно­га што иде на ре­ци­кла­жу, у се­лу по­сто­ји и ра­ди­о­ни­ца где же­не пра­ве од оста­та­ка но­ве упо­треб­не пред­ме­те или се они по­кла­ња­ју ме­шта­ни­ма ко­ји­ма је по­моћ нај­по­треб­ни­ја.

- На­ба­ви­ли смо, по­ред оста­лих кан­ти за ра­зрв­ста­ва­ње от­па­да, и трак­тор­ску дро­би­ли­цу за гра­ње та­ко да ме­шта­ни, ка­да има­ју ве­ћу ко­ли­чи­ну овог от­па­да из ба­шти и воћ­ња­ка, ја­ве Ме­сној за­јед­ни­ци ко­ја их при­ку­пи и од њих се пра­ве па­ле­ти­це ко­је се да­ље ко­ри­сте за раз­ли­чи­те на­ме­не – све­до­чи Ми­тић, пре­ма чи­јим су ре­чи­ма у скло­пу про­је­ка­та ор­га­ни­зо­ва­не и еду­ка­тив­не ра­ди­о­ни­це за­јед­но са шко­лом, а сво­ја ис­ку­ства у ова­квом ви­ду ак­ти­ви­зма агил­ни ов­да­шњи еко­ло­зи ра­до де­ле са жи­те­љи­ма дру­гих, не са­мо сом­бор­ских, се­о­ских сре­ди­на.

М. Ми­ље­но­вић