Најбољи играч Војводине Вељко Симић тврди да кризе у колективу нема

Ни­ко у ко­лек­ти­ву не­ма при­мед­би на ре­зул­тат, али је је­дин­ствен став и у по­гле­ду оце­не да кри­зе у игри не­ма и да ће Вој­во­ди­на у на­став­ку пр­вен­ства на­ста­ви­ти да игра на ни­воу из­да­ња у прет­ход­ним утак­ми­ца­ма.

– Не­ма про­сто­ра за при­чу о би­ло ка­квој кри­зи, ни игре ни ре­зул­та­та – ка­те­го­ри­чан је нај­бо­љи играч и нај­е­фи­ка­сни­ји стре­лац Вој­во­ди­не Вељ­ко Си­мић. – У дер­би са Чу­ка­рич­ким ушли смо по­сле две ве­за­не по­бе­де, оп­ти­ми­стич­ки рас­по­ло­же­ни и са ре­ал­ном же­љом да по­бе­дом на­ста­ви­мо ре­зул­тат­ски низ. Ни­смо ус­пе­ли и ни­је по­треб­но са­да епи­лог то­га ме­ча сво­ди­ти на те­о­ри­је о кри­зи би­ло че­га. Јед­но­став­но, био је то лош дан, ка­кав се у спор­ту де­ша­ва сва­кој еки­пи, па и они­ма у вр­ху та­бе­ле. Ви­ше од би­ло ко­је гре­шке на те­ре­ну са­да би би­ло по­губ­ни­је вра­ћа­ти се на тај меч и на је­ди­ни по­раз у пр­вен­ству. Ми смо се по до­ла­ску у Но­ви Сад окре­ну­ли у сме­ру оба­ве­за ко­је сле­де. Ве­ру­је­мо да ће већ у су­бо­ту Вој­во­ди­на под­се­ти­ти и игром и ре­зул­та­том на из­да­ње с по­чет­ка се­зо­не.

До­са­да­шњи члан Вој­во­ди­не, 22-го­ди­шњи Ми­хај­ло Не­шко­вић, ка­ри­је­ру ће на­ста­ви­ти у Во­ждов­цу. Он је де­те Вој­во­ди­не, а ове се­зо­не је од­и­грао се­дам утак­ми­ца за тим Ми­ла­на Ра­став­ца и упи­сао је јед­ну аси­стен­ци­ју. У се­зо­ни 2020/21 био је на по­зај­ми­ци у Ин­ђи­ји, на­кон че­га се вра­тио на „Ка­ра­ђор­ђе“. По­чет­ком ле­та је пот­пи­сао но­ви уго­вор са Во­шом, али ће ка­ри­је­ру са­да на­ста­ви­ти ме­ђу „зма­је­ви­ма".

Оце­ну да је број­ча­но осла­бље­ни тим у дру­гом по­лу­вре­ме­ну био у на­за­вид­ном по­ло­жа­ју и да про­тив рас­по­ло­же­них про­тив­ни­ка ни­је би­ло ла­ко од­го­во­ри­ти у же­ље­ном сме­ру, Си­мић је свео у окви­ре Ми­ле­ти­ће­вог не­ис­ку­ства, пла­ће­ног са два жу­та кар­то­на у ње­го­вих 10 ми­ну­та на те­ре­ну.

– Ни­је ла­ко са де­се­то­ри­цом, ни про­тив објек­тив­но сла­би­јег ри­ва­ла у од­но­су на Чу­ка­рич­ки – са­гла­сан је Си­мић. – Ми­ле­тић је млад играч и уме­сто да у ње­му тра­жи­мо крив­ца, по­треб­но је да му пру­жи­мо по­др­шку и да га вра­ти­мо из ста­ња у ко­ме се на­шао при­ли­ком ис­кљу­че­ња. Ми у пр­вом де­лу ни­смо би­ли до­вољ­но агре­сив­ни да па­ри­ра­мо до­ма­ћи­ну. Али, дру­го по­лу­вре­ме за­по­че­ли смо са же­љом да агре­сив­ни­јом игром по­ку­ша­мо пре­о­крет. И ра­ни­је се де­ша­ва­ло да на Бр­ду гу­би­мо са 2:0 па да на кра­ју по­бе­ди­мо. Ово­га пу­та то ни­је би­ло мо­гу­ће у не­ком­плет­ном са­ста­ву.

На кра­ју, за­хва­љу­ју­ћи на­ви­ја­чи­ма на по­др­шци, Си­мић их по­зи­ва да не кло­ну ду­хом. У сво­је име и у име са­и­гра­ча у по­ла бе­лом, по­ла у цр­ве­ном већ у су­бо­ту про­тив Ја­во­ра на­го­ве­стио је ко­лек­тив у окви­ри­ма сли­ке ко­ју су гра­ди­ли и из­гра­ди­ли до го­сто­ва­ња на Ба­но­вом бр­ду. А што се Чу­ка­рич­ког ти­че... Има да­на за на­пла­ту ду­га.

Л. Бак­маз