Najbolji igrač Vojvodine Veljko Simić tvrdi da krize u kolektivu nema

Ni­ko u ko­lek­ti­vu ne­ma pri­med­bi na re­zul­tat, ali je je­din­stven stav i u po­gle­du oce­ne da kri­ze u igri ne­ma i da će Voj­vo­di­na u na­stav­ku pr­ven­stva na­sta­vi­ti da igra na ni­vou iz­da­nja u pret­hod­nim utak­mi­ca­ma.

– Ne­ma pro­sto­ra za pri­ču o bi­lo ka­kvoj kri­zi, ni igre ni re­zul­ta­ta – ka­te­go­ri­čan je naj­bo­lji igrač i naj­e­fi­ka­sni­ji stre­lac Voj­vo­di­ne Velj­ko Si­mić. – U der­bi sa Ču­ka­rič­kim ušli smo po­sle dve ve­za­ne po­be­de, op­ti­mi­stič­ki ras­po­lo­že­ni i sa re­al­nom že­ljom da po­be­dom na­sta­vi­mo re­zul­tat­ski niz. Ni­smo us­pe­li i ni­je po­treb­no sa­da epi­log to­ga me­ča svo­di­ti na te­o­ri­je o kri­zi bi­lo če­ga. Jed­no­stav­no, bio je to loš dan, ka­kav se u spor­tu de­ša­va sva­koj eki­pi, pa i oni­ma u vr­hu ta­be­le. Vi­še od bi­lo ko­je gre­ške na te­re­nu sa­da bi bi­lo po­gub­ni­je vra­ća­ti se na taj meč i na je­di­ni po­raz u pr­ven­stvu. Mi smo se po do­la­sku u No­vi Sad okre­nu­li u sme­ru oba­ve­za ko­je sle­de. Ve­ru­je­mo da će već u su­bo­tu Voj­vo­di­na pod­se­ti­ti i igrom i re­zul­ta­tom na iz­da­nje s po­čet­ka se­zo­ne.

Do­sa­da­šnji član Voj­vo­di­ne, 22-go­di­šnji Mi­haj­lo Ne­ško­vić, ka­ri­je­ru će na­sta­vi­ti u Vo­ždov­cu. On je de­te Voj­vo­di­ne, a ove se­zo­ne je od­i­grao se­dam utak­mi­ca za tim Mi­la­na Ra­stav­ca i upi­sao je jed­nu asi­sten­ci­ju. U se­zo­ni 2020/21 bio je na po­zaj­mi­ci u In­đi­ji, na­kon če­ga se vra­tio na „Ka­ra­đor­đe“. Po­čet­kom le­ta je pot­pi­sao no­vi ugo­vor sa Vo­šom, ali će ka­ri­je­ru sa­da na­sta­vi­ti me­đu „zma­je­vi­ma".

Oce­nu da je broj­ča­no osla­blje­ni tim u dru­gom po­lu­vre­me­nu bio u na­za­vid­nom po­lo­ža­ju i da pro­tiv ras­po­lo­že­nih pro­tiv­ni­ka ni­je bi­lo la­ko od­go­vo­ri­ti u že­lje­nom sme­ru, Si­mić je sveo u okvi­re Mi­le­ti­će­vog ne­is­ku­stva, pla­će­nog sa dva žu­ta kar­to­na u nje­go­vih 10 mi­nu­ta na te­re­nu.

– Ni­je la­ko sa de­se­to­ri­com, ni pro­tiv objek­tiv­no sla­bi­jeg ri­va­la u od­no­su na Ču­ka­rič­ki – sa­gla­san je Si­mić. – Mi­le­tić je mlad igrač i ume­sto da u nje­mu tra­ži­mo kriv­ca, po­treb­no je da mu pru­ži­mo po­dr­šku i da ga vra­ti­mo iz sta­nja u ko­me se na­šao pri­li­kom is­klju­če­nja. Mi u pr­vom de­lu ni­smo bi­li do­volj­no agre­siv­ni da pa­ri­ra­mo do­ma­ći­nu. Ali, dru­go po­lu­vre­me za­po­če­li smo sa že­ljom da agre­siv­ni­jom igrom po­ku­ša­mo pre­o­kret. I ra­ni­je se de­ša­va­lo da na Br­du gu­bi­mo sa 2:0 pa da na kra­ju po­be­di­mo. Ovo­ga pu­ta to ni­je bi­lo mo­gu­će u ne­kom­plet­nom sa­sta­vu.

Na kra­ju, za­hva­lju­ju­ći na­vi­ja­či­ma na po­dr­šci, Si­mić ih po­zi­va da ne klo­nu du­hom. U svo­je ime i u ime sa­i­gra­ča u po­la be­lom, po­la u cr­ve­nom već u su­bo­tu pro­tiv Ja­vo­ra na­go­ve­stio je ko­lek­tiv u okvi­ri­ma sli­ke ko­ju su gra­di­li i iz­gra­di­li do go­sto­va­nja na Ba­no­vom br­du. A što se Ču­ka­rič­kog ti­če... Ima da­na za na­pla­tu du­ga.

L. Bak­maz