окоТВоко Нови Сад и ја се волимо јавно

Где је новосадски „Државни посао” стекао највећу славу? Управо на Јутјутубу, где је прешао у један, велики, моћни систем. Зашто су Наташа Беквалац, Тијана Богићевић, Радојка Аџић, Дара Бубамара славу морале да стичу у београдским медијима. Шта ћемо са гомилом наших сјајних ТВ презентера који су на Н1. Не могу све ни да их побројим. Зашто су Наташа Илић, Тања Војтеховски, Беба Драгић, Вишеслав Петковић по телевизијске успехе морали да иду у Београд? Зашто је Марина Фратуцан морала много пута да ради ван града који обожава?

Зашто је Јелена Бацић Алимпић морала да побегне у списатељице и зашто је скоро погинула када јој је излетела једна крава на ауто путу јер је морала да ради свакодневно емисију у Београду? Зашто су „Фрајле” успеле прво у региону а тек онда су признате овде. Зашто је аутор овог текста био хонорарац на НС плус програму седам година и зашто је успео за седам минута да се запосли на БК телевизији? Зашто је Тихомир Тепић морао да победи на тешким аудицијама Гранда да би се препознао његов водитељски таленат?

Зашто Иван Голушин није имао шансу у овом граду него је походио београдске медије? Покојни Милорад Црњанин поред „Променада” је често морао да ради у печалби. Дуго је радио на БН телевизији и радио је на телевизији Сантос у Зрењанину. Никола Зекић морао је да пева у једног београдској групи као што су „Легенде” да би постигао успех. Питајте краља жуте штампе Роберта Чобана у којим медијима најчешће гостује? Углавном су то или К1, или Прва или Нова. И зашто је Нови Сад лидер у ревијалним издањима али се гости углавном проналазе у Београду? Једино нас је својим доласком обрадовао Стефан Миленковић.

Успех новосадских младих глумаца говори о томе да без београдских медија нема популарности. Тијана Милованов, Григорије Јакишић, Небојша Савић, популарност су почели да стичу зато што су заиграли у серијама који се емитују на Првој српској телевизији. Многи и не знају да је Мира Лекић, водитељка „150 минута” родом из нашег  града. Кристина Раденковић је рођена у Новом Саду  где је живела и радила али праву популарност је стекла на Радио Телевизији Србије. Ненад Пагонис иако чувени спортиста, праву популарност је доживео учествујући у програму „Твоје лице звучи познато”. Ена Попов је била учесница „Великог Брата'', водитељка „Пинка'', певачица „Гранда'' али мало ко се сећа да је радила одличне емисије на Телевизији Јесењин и водила хит дана на тадашњој телевизији Нови Сад.

Морамо рећи да је славу овог града пренео и Милан Инић Јасерштајн и да је из овог града Лош ми Панда али срећом мреже су постале толико моћне да не морају сви да емигрирају из овог града где цена квадрата вртоглаво расте, где се отвара невероватан број ресторана и граде паркинзи. Зашто се велики успон овог града не види довољно ни кроз медијску слику. Баш ме интересује кад уредница ТВ магазина одлучује ко може на насловну како долази до познатих личности из овог града и који су јој критеријуми? Статистика тек треба да потврди колико се лепих девојака удало или нашло момка у Београду јер Новосађани нису имали храбрости да приђу.

За педесет четири године живота и тридесет година каријере имам право да кажем да је лакше успети у Београду и у региону. И да је био у праву Драшко Ређеп када је рекао да је овде често паланачки и малограђански дух и да је битно бити Фрау Габријела и све знати о свакоме. Али даме и господо град се шири великом брзином, сигурно ће нам требати бар два аква парка и једне терме. Сигурно је да ће талентовани људи из ове средине морати више да се подрже. Нема више аргумената да је то део лалошког менталитета. Овде се толико доселило нових људи да ово мора бити српски Њујорк или нас неће бити. Овде има толико људи да периодични концерти Тонија Цетинског, Аце Пејовића и Саше Матића не могу бити једини медијски догађај. Да гостовања београдских позоришта увек траже карту више.

Да су премијере филмова једине светковине где можемо сви да се видимо. Да овај гради вапи за културом сведоче посећени концерти класичне музике и Егзит. Али потребно је да се још неко попут Стефана Миленковића досели у овај град да сви који волимо равницу не морамо да бежимо на Нови Београд. Мене су увек звали Лало на факултету и сви из региона су знали  из ког града долазим. Сви су знали да тако прича један типичан Новосађанин. Ја критикујем само оног кога волим, да будем бољи. И волим кад прођем улицама овог града па ме свашта нешто питају. Јер Нови Сад и ја се волимо јавно. Зато ми је и стало да нас је што више у нашем граду да би журке биле боље а трачеве истинитији.

Александар Филиповић