okoTVoko Novi Sad i ja se volimo javno

Gde je novosadski „Državni posao” stekao najveću slavu? Upravo na Jutjutubu, gde je prešao u jedan, veliki, moćni sistem. Zašto su Nataša Bekvalac, Tijana Bogićević, Radojka Adžić, Dara Bubamara slavu morale da stiču u beogradskim medijima. Šta ćemo sa gomilom naših sjajnih TV prezentera koji su na N1. Ne mogu sve ni da ih pobrojim. Zašto su Nataša Ilić, Tanja Vojtehovski, Beba Dragić, Višeslav Petković po televizijske uspehe morali da idu u Beograd? Zašto je Marina Fratucan morala mnogo puta da radi van grada koji obožava?

Zašto je Jelena Bacić Alimpić morala da pobegne u spisateljice i zašto je skoro poginula kada joj je izletela jedna krava na auto putu jer je morala da radi svakodnevno emisiju u Beogradu? Zašto su „Frajle” uspele prvo u regionu a tek onda su priznate ovde. Zašto je autor ovog teksta bio honorarac na NS plus programu sedam godina i zašto je uspeo za sedam minuta da se zaposli na BK televiziji? Zašto je Tihomir Tepić morao da pobedi na teškim audicijama Granda da bi se prepoznao njegov voditeljski talenat?

Zašto Ivan Golušin nije imao šansu u ovom gradu nego je pohodio beogradske medije? Pokojni Milorad Crnjanin pored „Promenada” je često morao da radi u pečalbi. Dugo je radio na BN televiziji i radio je na televiziji Santos u Zrenjaninu. Nikola Zekić morao je da peva u jednog beogradskoj grupi kao što su „Legende” da bi postigao uspeh. Pitajte kralja žute štampe Roberta Čobana u kojim medijima najčešće gostuje? Uglavnom su to ili K1, ili Prva ili Nova. I zašto je Novi Sad lider u revijalnim izdanjima ali se gosti uglavnom pronalaze u Beogradu? Jedino nas je svojim dolaskom obradovao Stefan Milenković.

Uspeh novosadskih mladih glumaca govori o tome da bez beogradskih medija nema popularnosti. Tijana Milovanov, Grigorije Jakišić, Nebojša Savić, popularnost su počeli da stiču zato što su zaigrali u serijama koji se emituju na Prvoj srpskoj televiziji. Mnogi i ne znaju da je Mira Lekić, voditeljka „150 minuta” rodom iz našeg  grada. Kristina Radenković je rođena u Novom Sadu  gde je živela i radila ali pravu popularnost je stekla na Radio Televiziji Srbije. Nenad Pagonis iako čuveni sportista, pravu popularnost je doživeo učestvujući u programu „Tvoje lice zvuči poznato”. Ena Popov je bila učesnica „Velikog Brata'', voditeljka „Pinka'', pevačica „Granda'' ali malo ko se seća da je radila odlične emisije na Televiziji Jesenjin i vodila hit dana na tadašnjoj televiziji Novi Sad.

Moramo reći da je slavu ovog grada preneo i Milan Inić Jaserštajn i da je iz ovog grada Loš mi Panda ali srećom mreže su postale toliko moćne da ne moraju svi da emigriraju iz ovog grada gde cena kvadrata vrtoglavo raste, gde se otvara neverovatan broj restorana i grade parkinzi. Zašto se veliki uspon ovog grada ne vidi dovoljno ni kroz medijsku sliku. Baš me interesuje kad urednica TV magazina odlučuje ko može na naslovnu kako dolazi do poznatih ličnosti iz ovog grada i koji su joj kriterijumi? Statistika tek treba da potvrdi koliko se lepih devojaka udalo ili našlo momka u Beogradu jer Novosađani nisu imali hrabrosti da priđu.

Za pedeset četiri godine života i trideset godina karijere imam pravo da kažem da je lakše uspeti u Beogradu i u regionu. I da je bio u pravu Draško Ređep kada je rekao da je ovde često palanački i malograđanski duh i da je bitno biti Frau Gabrijela i sve znati o svakome. Ali dame i gospodo grad se širi velikom brzinom, sigurno će nam trebati bar dva akva parka i jedne terme. Sigurno je da će talentovani ljudi iz ove sredine morati više da se podrže. Nema više argumenata da je to deo laloškog mentaliteta. Ovde se toliko doselilo novih ljudi da ovo mora biti srpski Njujork ili nas neće biti. Ovde ima toliko ljudi da periodični koncerti Tonija Cetinskog, Ace Pejovića i Saše Matića ne mogu biti jedini medijski događaj. Da gostovanja beogradskih pozorišta uvek traže kartu više.

Da su premijere filmova jedine svetkovine gde možemo svi da se vidimo. Da ovaj gradi vapi za kulturom svedoče posećeni koncerti klasične muzike i Egzit. Ali potrebno je da se još neko poput Stefana Milenkovića doseli u ovaj grad da svi koji volimo ravnicu ne moramo da bežimo na Novi Beograd. Mene su uvek zvali Lalo na fakultetu i svi iz regiona su znali  iz kog grada dolazim. Svi su znali da tako priča jedan tipičan Novosađanin. Ja kritikujem samo onog koga volim, da budem bolji. I volim kad prođem ulicama ovog grada pa me svašta nešto pitaju. Jer Novi Sad i ja se volimo javno. Zato mi je i stalo da nas je što više u našem gradu da bi žurke bile bolje a tračeve istinitiji.

Aleksandar Filipović