Попис обавезан, циљ да пружи објективну слику становништва
БЕОГРАД: У теренској реализацији пописа становништа биће ангажовано 20.000 људи, прелиминарни резултати биће објављени до 30. новембра, а обевезу да у њему учествују, по закону, имају сви грађани, каже помоћница директора Републичког завода за статистику (РЗС) Снежана Лакчевић.
Она је за Танјуг навела да ће током теренске реализације пописа бити ангажовано 20.000 људи, од којих највећи део, њих 15.000, чине пописивачи, који ће бити на терену, као и око 2.200 иснтруктора, 161 члан пописне комисије, која броји од три до седам чланова, уз працтеће службе за финасијске, правне и остале послове.
Новина у попису ове године су електронски упитници, који су већ унети у сваки лап топ, који ће пописивачи носити са собом током рада на терену од 1. до 31. октобра и у које ће уностити одговоре грађана, прикупљене методом интервјуа, од врата до врата.
„Електронски упитници много значе, јер тиме добијамо на квалтету“, рекла је Лакчевић, наводећи да су нека логичка правила контроле већ уграђена, па се, примера ради, не може унети број 13, као месец рођена.
То ће, додаје, убрзати рад, па ће се брже доћи и до коначних података.
„Прелиминарни подаци биће објављени 30. новембра, месец дана после пописа, а са дисеминацијом коначних резултата кренућемо од априла следеће године, што је шест месеци брзе него 2011, и то ће трајати до јуна 2024“, рекла је Лакчевић.
Интервју, каже, траје око пола сата, за 30-ак питања, која су стандардна, усклађена са међународним препорукама, на које одговоре прикупљају и државе чланице УН и ЕУ.
„То су питања која се односе на старост, пол, место рођења, миграције, држављанство, брачни статус, образовање, економску активност, запосленост, занимања... Најједноставнија питања како бисмо добили статистичку слику популације. Затим адреса становања, број чланова у домаћинству, сродство.. Кад је реч о становима, поршина стана, да ли има кухиње, број соба, опремљеност инсталацијама...“, рекла је Лакчевић.
На питање да ли неко може да одбије да учествује у попису, Лакчевић истице да су грађани у складу са законом дужни да учествују у попису и да дају тачне одговоре, а да у складу са Уставном и законом, на питања националне припадности и вероисповести може да каже да не жели да се изјасни, и такав одговор пописивач ће унети у образац.
Појашњава и да се утврђују такозвани пописни кругови, а један пописивач је задужен да спроведе попис у три пописна круга. Такође, недељу дана пре 1.октобра, сваки пописивач са својим иснтруктором, обилази територију за коју је „надлежан“, како би се разрешиле све дилеме, уколико их има. Сваки пописивач има прецизну мапу пописних кругова, и јасно види све објетке на „својој“ територији.
Уколико пописивач никога не пронађе код куће, у више наврата, оставиће тзв.помоћни образац, а ти грађани ће бити замољени да се јаве на бесплатан број, како би ступили у контакт са пописивацем, и договорили датум и време пописивања.
На питање како се решава уколико неко не жели да разговара са пописивачем, Лакчевић одговара да у том случају пописна комисија покуша да разговара са тим грађанима, да им скрене пажњу на законску обавезу да учествују у попосу, јер су за неучествовање предвиђене и казне.
„Попис је важан због нас и за нас. Да буде што прецизнији, да добијемо објективну слику нашег становништва, да видимо колико нас је, шта се променило у образовном профилу, да ли имамо више миграната, унутрашњих, као и одлазака у иностранство, шта се десило са структуром породице, бројем деце, од којих су нам материјала зграде, шта користимо као енергенте за грејање...“, каже Лакчевић.
Попис је, каже, важан да бисмо добили прецизне, поуздане и квалитетне податке, који треба да послуже као основа за израду различитих планова и политка.
На питање треба ли да се плашимо резултата, будући да се често говори о депопулацији, Лакчевић каже да са нестрпљењем очекује резултате пописа, додајући да депопулација јесте присутна, то је карактеристика нашег, али становништва већине европских држава.
Навела је да је РЗС на основу prеthodnog пописа, урадио пројекције до 2041.године, по којима ће, уз константан пад броја становника, сваки четврти становник Србије имати више од 65 година, а осам одсто њих биће старије од 80 година.
Просечна старост ће, према тој процени, уместо 43, бити 46,5 година.
„Демографски трендови ће се наставити. Да ли стрепимо? Имамо оквире, али непознаница су пандемијске године, шта је све донела онлајн могућност рада... То су изазови и са нестрпљењем очекујемо резултате пописа“, рекла је Лакчевић.