Старовић на Бледу о приоритетима спољне политике Србије

Старовић, који је на Бледском стратешком форуму учествовао на панелу ‘‘ЕУ проширење на Западни Балкан - Стари осећај новог почетка’‘, у разговору за Танјуг каже да је учешће на Бледском стратешком форуму била добра прилика да се изнесу спољнополитички приоритети Србије, пре свега у контексту европских интеграција које, према његовој оцени, јесу биле можда и носећа тема овогодишњег форума.



‘‘Било је доста речи о Србији у prеthodna два дана и коначно смо на самом затварњу форума ми добили прилику да презентујемо основне смернице наше спољне политике. Говорио сам о томе да је пуноправно чланство у ЕУ стратешко опредељење Србије у дугом континуитету, да смо ми држава која се налази у напредној фази приступних процеса, држава која је отворила 22 од 35 преговарачких поглавља и да смо прва држава која је у потпуности прихватила нову методологију приступног процеса“, навео је државни секретар.



Ипак, како додаје, указао је и на то да је, како се често каже, „за танго потребно двоје“ и да није довољна само посвећеност Србије реформама које су пред њом и у којима је направила крупне кораке унапред, пре свега са амендирањем Устава почетком године како би обезбедииа виши ниво независности правосуђа.



Оно што је потребно, додаје Старовић, је и да се у самом Бриселу, међу чланицама ЕУ, превазиђе оно што се често назива замором од проширења како би тај процес коначно дошао у своју завршницу.



‘‘Једна страна те приче о замору од проширења јесте и замор од приступања међу грађанима, како Србије, тако и свих држава Западног Балкана, и веома је корисно да будемо искрени, да признамо који су то изазови пред нама како бисмо могли заједнички да потражимо решења за њих“, наглашава.



Када је реч о евроинтеграцијама Србије, на форуму се доста говорило о томе да је неопходна нормализација односа Београда и Приштине, а Старовић каже да је најбитније од свега да је Србија посвећена преговарачком процесу који се води уз медијацију ЕУ, а по мандату добијеном у Генералној скупштини УН.



‘‘Ми смо свесни да не постоји заправо никаква алтернатива преговарачком процесу и нисмо она страна која потеже једностраним мерама, посебно једностраним мерама које воде ка дестабилизацији на терену и која подразумевају њихово насилно спровођење. Мислим да су мање више сви у ЕУ свесни тога, без обзира да ли су спремни да то на тај начин кажу и формулишу као што ми чинимо“, примећује Старовић.



У сваком случају, истиче, време пред нама ће бити бременито изазовима када је реч о стању на Косову и Метохији, јер ‘‘друга страна за преговарачким столом’‘ врло често прибегава једностраним мерама, и то је нешто што се може посматрати и као образац понашања Приштине у последњих годину и по дана.



Старовић указује и да је највећи изазов пред Србијом то да сачува мир и стабилност у региону, а да у исто време заштити и права и интересе српске популације која живи на КиМ, а да истовремено ни на какав начин не наруши виталне интересе Србије.



Када је реч о томе што се о Србији на Бледском стратешком форуму говорило у контексту рата у Украјини, Старовић изражава задовољство што је на завршном панелу имао прилику да изнесе шта су основне смернице Београда када се говори о том сукобу.



‘‘Искористио сам прилику да поновим то да је Србија практично од првог дана када је рат почео заузела чврсту и принципијелну позицију која је заснована на заједничким универзалним вредностима - очување територијалног интегритета међународно признатих држава, да смо у том смислу и осудили руску инвазију на Украјину у многим међународним форумима, али да исто тако ми нисмо спремни да се придружимо санкцијама против Руске Федерације из више разлога“, навео је Старовић.



Како каже, неки од разлога због чега Србије не уводи санкције Русији су њено принципијелно противљење коришћењу економских санкција као алата у спровођењу спољне политике, али и то што као држава која још није чланица ЕУ, не располаже том врстом политичке и економске стабилности која произилази из чланства у ЕУ.



‘‘Последице увођења санкција Руској Федерацији би биле катастрофалне за нашу економију, а како смо видели током ковид кризе, били бисмо препуштени сами себи’‘, закључио је Старовић.