Новосадски спортски дивани: Васа Орловић, фудбалски тренер

Некада талентовани фудбалер, како у варијанти великог, тако и оној која се односи на мали фудбал, имао је доста успеха, али није, наш је утисак, успео да у потпуности оствари потенцијал којим га је природа обдарила. Поникао у типично новосадској породици, овај данас 57-годишњак активно је пикао лопту до 1999. године, а онда је одлучио да се посвети педагошком раду васпитавања неких нових спортских нараштаја.

Васа је данас тренер екипе Црвене звезде с Најлона, како становници Српске Атине називају клуб с Видовданског насеља. Реч је о члану Новосадске лиге, који је оријентисан на рад с младима и њихову афирмацију у понекад лепом, али, у неким случајевима, и суровом свету фудбала.

 Приметио би неко: прави човек, на правом месту. Ипак, барем привидно, просто сте нестали из јавности у времену које је за нама?

- Такав развој ствари је вероватно условљен мојим опредељењем да се посветим раду с млађим категоријама – почео је диван Васа Орловић. – Када сам почињао да се бавим тренерским позивом, жеља ми је била да стигнем до сениорског фудбала, јер сам веровао да, после свега што сам прошао док сам активно играо, имам основа да постанем успешан и на овом пољу. Кроз рад у многим екипама, међутим, схватио сам да је фудбал нешто што је изнад мојих очекивања и моћи. Установио сам да немам утицаја на читаво море дешавања у оквиру једног клуба. Апсурдно и бесмислено је било да неко очекује да одговарам за ствари на које не могу да утичем. Од тог тренутка, посветио сам се раду с младима, лепом и племенитом делу мог посла.

 Где сте упловили у тренерске воде?

- Играјући фудбал у мојој земљи, а касније у Немачкој и на Малти, стекао сам искуство и знање за које верујем да могу да пренесем на неке нове клинце. Пуних 14 година провео сам на Детелинари, у РФК Нови Сад, где сам ускакао и на место првог тренера, што ме је и касније у каријери пратило. Водио сам „канаринце“ у Другој лиги СР Југославије на 25 утакмица, борили смо се за опстанак, јер је клуб тада почео да застаје и пада, што је, као и увек када је о новосадским екипама реч, био плод незавидне финансијске ситуације. Ипак, тај део је био међу најлепшима у мојој каријери, јер је Нови Сад тада важио за врхунски клуб, с филозофијом стварања играча, што је мени било важно. Тадашњи директор Миодраг Морача, с којим сам сарађивао готово две деценије, и ја смо добро функционисали, све до момента када се клуб, 2014. године – угасио, што сам веома тешко поднео.

 Где сте после тога преносили своје знање?

- Једно време радио сам у Кабелу, као тренер сениора. Нисам бежао од тога, па сам, у два наврата, прихватао и Борац с Клисе. Тадашњи председник клуба Зоран Осмајић довео је већи број талентованих дечака, с којима смо радили колеге Кртолица, Галић и ја и тамо сам провео четири и по године. Одатле је, примера ради, Иванчевић постао капитен Спартака и сада игра у иностранству, Југ Станојев је прешао у Звезду, па у ТСЦ-у, мали Кочић већ годинама игра у крушевачком Напретку, а Тумбас је отишао у Партизан. После сам пола године радио у Бејруту, у тамошњој академији Пари сен Жермена, али сам се брзо уверио, и поред супротних очекивања, да се и тамо брзо мењају одлуке и да се ради ад хоц. Вратио сам се у мој Нови Сад, у Индекс, где сам провео три и по године, водећи и клинце, али и први тим.

На Видовданском насељу почињу да се исписују неке нове странице и Црвена звезда је на путу да оформи и комплетан погон у млађим категоријама.

- Скупили смо већ групу од 20 омладинаца, који ће играти у лиги Града Новог Сада - нагласио је Орловић. - Очекујем да ћемо у наредном периоду успети да комплетирамо и кадетску екипу, како би дечаци, носећи дрес Црвене звезде, успели да се подигну и касније играју и неки ранг више.

 Сада сте, рекосмо, у Црвеној звезди. Клуб је не тако давно био члан Српске лиге, група Војводина, али је тренутно у Новосадској лиги. Шта вас је определило за такав корак?

- У разговору с председником Урошем Милојковићем уочио сам нормалну визију развоја клуба, уз жељу да се подмлади екипа. Заједничка намера нам је да покушамо да направимо што млађи тим, да он постане стабилан у овом рангу и да за годину дана покуша да се врати у покрајинску лигу, где му је и место. Милојковић је уложио доста у инфраструктуру: сређене су свлачионице, терен је сада у сасвим коректном стању и то су ствари које су ме определиле да прихватим нови изазов. Желимо да то буде позитивна, лепа прича и да доста младих из града, а који не прођу у већим клубовима, ту дођу и даље уче фудбал – додао је Васа Орловић.

А. Предојевић