Novosadski sportski divani: Vasa Orlović, fudbalski trener

Nekada talentovani fudbaler, kako u varijanti velikog, tako i onoj koja se odnosi na mali fudbal, imao je dosta uspeha, ali nije, naš je utisak, uspeo da u potpunosti ostvari potencijal kojim ga je priroda obdarila. Ponikao u tipično novosadskoj porodici, ovaj danas 57-godišnjak aktivno je pikao loptu do 1999. godine, a onda je odlučio da se posveti pedagoškom radu vaspitavanja nekih novih sportskih naraštaja.

Vasa je danas trener ekipe Crvene zvezde s Najlona, kako stanovnici Srpske Atine nazivaju klub s Vidovdanskog naselja. Reč je o članu Novosadske lige, koji je orijentisan na rad s mladima i njihovu afirmaciju u ponekad lepom, ali, u nekim slučajevima, i surovom svetu fudbala.

 Primetio bi neko: pravi čovek, na pravom mestu. Ipak, barem prividno, prosto ste nestali iz javnosti u vremenu koje je za nama?

- Takav razvoj stvari je verovatno uslovljen mojim opredeljenjem da se posvetim radu s mlađim kategorijama – počeo je divan Vasa Orlović. – Kada sam počinjao da se bavim trenerskim pozivom, želja mi je bila da stignem do seniorskog fudbala, jer sam verovao da, posle svega što sam prošao dok sam aktivno igrao, imam osnova da postanem uspešan i na ovom polju. Kroz rad u mnogim ekipama, međutim, shvatio sam da je fudbal nešto što je iznad mojih očekivanja i moći. Ustanovio sam da nemam uticaja na čitavo more dešavanja u okviru jednog kluba. Apsurdno i besmisleno je bilo da neko očekuje da odgovaram za stvari na koje ne mogu da utičem. Od tog trenutka, posvetio sam se radu s mladima, lepom i plemenitom delu mog posla.

 Gde ste uplovili u trenerske vode?

- Igrajući fudbal u mojoj zemlji, a kasnije u Nemačkoj i na Malti, stekao sam iskustvo i znanje za koje verujem da mogu da prenesem na neke nove klince. Punih 14 godina proveo sam na Detelinari, u RFK Novi Sad, gde sam uskakao i na mesto prvog trenera, što me je i kasnije u karijeri pratilo. Vodio sam „kanarince“ u Drugoj ligi SR Jugoslavije na 25 utakmica, borili smo se za opstanak, jer je klub tada počeo da zastaje i pada, što je, kao i uvek kada je o novosadskim ekipama reč, bio plod nezavidne finansijske situacije. Ipak, taj deo je bio među najlepšima u mojoj karijeri, jer je Novi Sad tada važio za vrhunski klub, s filozofijom stvaranja igrača, što je meni bilo važno. Tadašnji direktor Miodrag Morača, s kojim sam sarađivao gotovo dve decenije, i ja smo dobro funkcionisali, sve do momenta kada se klub, 2014. godine – ugasio, što sam veoma teško podneo.

 Gde ste posle toga prenosili svoje znanje?

- Jedno vreme radio sam u Kabelu, kao trener seniora. Nisam bežao od toga, pa sam, u dva navrata, prihvatao i Borac s Klise. Tadašnji predsednik kluba Zoran Osmajić doveo je veći broj talentovanih dečaka, s kojima smo radili kolege Krtolica, Galić i ja i tamo sam proveo četiri i po godine. Odatle je, primera radi, Ivančević postao kapiten Spartaka i sada igra u inostranstvu, Jug Stanojev je prešao u Zvezdu, pa u TSC-u, mali Kočić već godinama igra u kruševačkom Napretku, a Tumbas je otišao u Partizan. Posle sam pola godine radio u Bejrutu, u tamošnjoj akademiji Pari sen Žermena, ali sam se brzo uverio, i pored suprotnih očekivanja, da se i tamo brzo menjaju odluke i da se radi ad hoc. Vratio sam se u moj Novi Sad, u Indeks, gde sam proveo tri i po godine, vodeći i klince, ali i prvi tim.

Na Vidovdanskom naselju počinju da se ispisuju neke nove stranice i Crvena zvezda je na putu da oformi i kompletan pogon u mlađim kategorijama.

- Skupili smo već grupu od 20 omladinaca, koji će igrati u ligi Grada Novog Sada - naglasio je Orlović. - Očekujem da ćemo u narednom periodu uspeti da kompletiramo i kadetsku ekipu, kako bi dečaci, noseći dres Crvene zvezde, uspeli da se podignu i kasnije igraju i neki rang više.

 Sada ste, rekosmo, u Crvenoj zvezdi. Klub je ne tako davno bio član Srpske lige, grupa Vojvodina, ali je trenutno u Novosadskoj ligi. Šta vas je opredelilo za takav korak?

- U razgovoru s predsednikom Urošem Milojkovićem uočio sam normalnu viziju razvoja kluba, uz želju da se podmladi ekipa. Zajednička namera nam je da pokušamo da napravimo što mlađi tim, da on postane stabilan u ovom rangu i da za godinu dana pokuša da se vrati u pokrajinsku ligu, gde mu je i mesto. Milojković je uložio dosta u infrastrukturu: sređene su svlačionice, teren je sada u sasvim korektnom stanju i to su stvari koje su me opredelile da prihvatim novi izazov. Želimo da to bude pozitivna, lepa priča i da dosta mladih iz grada, a koji ne prođu u većim klubovima, tu dođu i dalje uče fudbal – dodao je Vasa Orlović.

A. Predojević