YU Група: Ми се никад не спремамо, увек смо спремни за концерт

Када је реч о концертима на отвореном, увек постоји бојазан да ће се можда десити невреме, а Драги Јелић је тим поводом каже да бенд има срећу са временом.



"Сва срећа па нико од нас не свира са Бајагом, јер њега често прати та варијанта киша. Истина, Бајага ће нам гостовати на концерту, али биће ипак само гост”, каже Драги Јелић.



На ту констатацију у шаљивом тону се надовезао Жика Јелић.



“Хајде онда да размислимо и да елиминишемо Бајагу, да му кажемо - ти привлачиш кишу, не долази у обзир”, уз смех је изјавио старији брат Јелић.



“Биће све у реду, не верујем да ће се десити нека непријатност. Можда буде мало кише која ће престати, то није ништа страшно”, оценио је Драги.



Име “YU група” су заправо одабрали обожаваоци на концерту у Београду, а prеthodni назив бенда је био “Идејни посед”. Новембра 1970. године, на њиховом концерту у клубу “Синагога” у Земуну, тада популарни диск џокеј Зоран Модли је питао публику да предложи име за бенд.



За рођендан групе су одабрали 29. новембар (Дан републике у СФРЈ) и сваке године су га прослављали концертом у београдском Дому синдиката.



Чувена браћа су говорила на многе веома занимљиве теме - шта им се све дешавало за протеклих пет деценија, како су почели каријеру, од кога су добили прве гитаре, ко им је скраћивао косу, и када крећу на ново путовање моторима по Америци.



Реткост је данас у Србији да један рок бенд доживи више од 50 година успешне каријере, и многи за њих кажу да су домаћи “Rolling Стонес”, који су освајали читав регион - Србију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Бугарску, и многе друге земље.



Жика Јелић је подсетио да је концерт за велики јубилеј био планиран на датум када су и основани 29. новембра 2020. године у Штарк Арени, али услед епидемије вируса Ковид 19 тај спектакл није могао да се одржи.



Онда су се надали да ће моћи да прославу обележе током 2021. године у Мтс Дворани, али ни тада нису имали среће из истог разлога предуге и мучне пандемије.



Тако су се коначно стекли услови за трећу срећу, односно њихов трећи покушај ће уродити плодом и бити реализован 10. септембра на Стадиону Ташмајдан.



Браћа су се осврнули на прославу 50. рођендана бенда пре непуне две године, када су тим лепим поводом две водеће дискографске куће Србије и региона “ПГП РТС” и “Цроатиа Рецордс” објавиле комплетан бокс сет од 13 албума на плочи-винилу и дисковима, у просеку са по 10 песама на сваком материјалу.



Тада је био и директан онлајн пренос значајног рођендана преко Фејсбук странице и Јутјуб канала ПГП РТС-а, као веома садржајна ретроспектива пет деценија њиховог музичког стваралаштва.



“Знамо да је наша песма добра по томе што се нама свиђа. Углавном смо успевали да помиримо и подесимо наш укус, тако да оно што се нама свиди успевамо да пренесемо на публику, која је све то осетила на прави начин”, анализирао је Драги њихов однос у стварању композиција.



Жика се надовезао на ту тему и открио да су за велики хит “Дунаве” сматрали да је на неки начин аутсајдер, саму песму нису сматрали да је толико вредна, али реакције публике су биле сјајне.



“Десила се једна ситуација са гитаристом Миодрагом Батом Костићем, који је дуго свирао са нама. Донео сам песму “Морнар” и одсвирао му, и он је веома негативно реаговао, рекао да она нема никакве везе са нама, те да је безвезе. И ето, да ми је неко рекао да ће то постати велики хит, толико слушана нумера и скоро најпопуларнија песма “YU Групе”, не бих му никада веровао”, нагласио је млађи брат Јелић - Драги.



Драги Јелић -гитара и вокал и Жика Јелић - бас гитара / вокал, говорили су и о омиљеним албумима.



Жикина омиљена је прва плоча „YU група“ из давне 1973. године, где су укључене и њему највољеније песме - “Трка”, “Ноћ је моја”, “Човек и марсовац”, “Чудна шума”, “Тренутак сна”, “Девојко мала, подигни главу”, “Црни лептир” и “Море”.



Драги је издвојио као њему лично најомиљенији осми студијски албум позитивног наслова “Има наде” (1988) где су хитови “Морнар” и “Дунавом шибају ветрови”, као и остале нумере - “Заборави”, “Дивља машина”, “Води ме кући”, “Мој стари бенд”, “Импулс” и насловна - “Има наде”.



Што се тиче великог концерта на Ташмајдану 10. септембра, припремили су велики списак домаћих и регионалних гостију који ће са њима певати и свирати на позорници: Тихомир Поп Асановић, Момчило Бајагић Бајага, Јанез Бончина Бенч, Дејан Цукић, Никола Чутурило Чутура, Бора Ђорђевић, Звонимир Ђукић Ђуле, Бруно Лангер (Атомско склониште), Сеад Липовача Зеле (Дивље јагоде), Саша Локнер, Дадо Топић и Влатко Стефановски.



“Са толиким бројем гостију концерт нам не може трајати два сата, сигурно ће бити дуже”, обећавају чувена рокерска браћа за предстојећи музички спектакл и додају да продаја карата иде изузетно добро, долазиће и људи из иностранства.



Драги је открио да до сада нису имали пробе, већ ће се то десити тек неколико дана пред концерт у септембру, то им је пракса.



“Сви гости су изразили жељу да представе и неке своје нумере, тако да увежбавамо свирање тих песама, али није то за нас ништа страшно, нису тешке песме”, рекао је Драги.



“Место је изузетно добро, акустика је феноменална. Скоро смо Драги и ја отишли да обиђемо Ташмајдан стадион, и како је био празан, свака изговорена реч и гласно реаговање производи сјајан звук”, приметио је Жика.



Он је открио и како се осећа док свира и пева на концертима њихове песме, а то је да има утисак као да изводи сваку нумеру први пут и као да неће више никад имати прилику да то поново одсвира.



Када сумира све године стваралаштва, Жика каже да не зна тачан рецепт како успева у тим познијим годинама као најстарији музичар код нас да и даље буде толико активан као вечити младић, и не уме да се заустави у концертним активностима.



“Дуго сам се бавио спортом - гимнастиком, што не дозвољава алкохол и цигарете. Храна је код мене увек била умерена, што више воћа и поврћа, све здраво. Све кад се сабере, код мене је било - све може, али не претеривати”, анализирао је Жика своју врхунску физичку спрему.



Последњих година “YU Група” је једна од ретких која веома често свира по целој Србији и региону, присутни су на многим манифестацијама и фестивалима, и одржавају соло концерте.



Присећајући се страних музичара које су слушали током одрастања, Драги је издвојио британског рокабили рокера Клифа Ричарда, тада познатог из бенда “The Shadows”, рођеног давне 1940. године, који му је био прихватљивији од многих других колега.



Драги је пратио и волео енглески рокенрол, више је слушао Клифа Ричарда, и пријала му је та сцена, иако су у то доба владали и други као “The Беатлес”, Боб Дилан, “The Rolling Стонес”.



“Наравно, и Елвис Присли је имао изузетну каријеру, за сваку похвалу, и велика је штета што се све са њим завршило тако, могао је и даље да траје”, оценио је Драги Јелић.



Како их у Србији пореде са управо Миком Џегером и Китом Ричардсом, предводницима “Ролинг Стонса”, управо због толиког трајања, Драги се осврнуо на чињеницу да је на концерту славних британских колега био само једном у животу, и то на њиховом једином гостовању у Београду на Ушћу 2007. године.



“То је био један једини њихов концерт на коме сам био, има и оних фанова који иду редовно и прате их по свету, али мени је то било сасвим довољно, да будем искрен. Они јесу атракција, све је феноменално, сјајно, имају фантастичне нумере, и као појава су веома интересантни, ту нема дилеме. Волим их, али - нисам толики фан да бих ишао баш на сваки њихов концерт по свету”, објаснио је Драги, који данас приватно слуша Ерика Клептона, америчког певача и гитаристу Џона Мејера и друге.



Јелићи су открили једну необичну ствар у вези концерта 10. септембра, а то је да још увек немају дефинисану сет листу, не знају које ће нумере извести на бис, нити колико дуго ће им трајати рок спектакл, једино знају које ће песме свирати сви њихови гости.



Браћа се слажу да ће то бити несвакидашњи концерт са толиким бројем гостију, али да још увек не знају како ће то све да изгледа, мада имају неки генерални концепт, а за ту недоумицу сигурни су да је публика неће приметити.



"Од публике зависи колико ће трајати концерт, да ли ће бити биса и у ком трајању. Дакле од наше публике зависи - све”, сматра Жика Јелић.



Како су пасионирани бајкери, крајем септембра планирају да се отисну дуж путева Америке на тури од три недеље на моторима и на тај начин још више пркосе годинама које им и даље не могу ништа, колико су вечно млади.



Драги је открио да су свирали у Америци током каријере у неколико градова као Њујорк, Чикаго, Детроит, скокнули су и до Канаде у Торонто.



“Биће доста снимљеног материјала са те наше турнеје моторима, тако да ће моћи да се гледа. Идемо том чувеном Рутом 66, а мене највише занима Аризона и како то све изгледа. Силни каубојски филмови су снимани у тим пределима” најавио је Жика, а Драги је додао шаљиво - “Можда ће нам искочити негде и Индијанци”.