Игор Блажевић: Омаж Памели и Штулићу

Публику је већ првом нумером разгалио и загрејао. Неуморан, скакутао је све време по бини попут Џегера, а у два наврата је и прескакао „рампу”, то јест улазио у саму публику на опште одушевљење присутних. Уз већ добро знане њихове хитове који текстуално имају елементе пародије, Блажа је воклано био одличан, а и музички део групе је врло усвиран, па је тих сат и по времена протекло врло брзо, а песме су уз помоћ задовољне публике певане хорски. Иначе Блажевић се у паузи између песама осврнуо и на одличну организацију и избор популарних гостију, али и на непопуларне цене пива, упоредивши у том погледу Дане пива с београдским Бир фестом.

Уз одличну свирку уиграног пратећег састава, Блажа је имао и занимљив стајлинг-црвени шљаштећи сако - како је објаснио - као омаж Здравку Чолићу.  Било је и неколико обрада екс ју рок стандарда. Уопште тај обичај и данас чини део репертоара „Блаже и кљунова”, јер тиме желе да одају почаст и времену и људима који су их обликовали као личности, каже Блажевић. У разговору смо се мало осврнули и на то време.

Почели сте деведедесетих година прошлог века, у време незахвално и за рокенрол и за музику уопште, упркос свему упорно истрајавате преко 30 година Који је рецепт за деценијски опстанак на сцени?

- Рецепта нема, осим да свирате стално. То је мој савет свим људима који се баве музиком, који помисле у једном тренутку да то није посао за њих, али ако волите музику морате да истрајете и онда ћете доживети тренутке као ове, када је публика у Зрењанину нама поклонила срце, а ми њима душу.

Неизбежан део вашег репертоара су и песме из екс Ју рок ере?

- Ми увек провлачимо те песме, између осталог из поштовања према групама које су нам утрле пут, као што је рецимо Азра. То је свакако моја омиљена група и аутор Бранимир Џони Штулић и ми увек у репертоару имамо једну или две песме од Азре, које мењамо кроз разне наступе као знак поштовања према највећој легенди која се појавила у рокенролу с наших простора.

Рекло би се да сте особена музичка појава и да нема пуно таквих као ви?

- (Смех) Хвала пуно. Као што кажем да је публика нама дала срце, тако ја увек тражим од „Кљунова – оно чувено: срце на терен!”. То често тражимо и од наших фудбалера, а они су нам овог пута то и приредили, у овим квалификацијама за Светско првенство, где смо ми видели да имају срце на терену. Ја се то исто трудим сваки пут да публици не останем дужан, него да увек дам више него што могу.

Да ли сте и даље импресионирани Памелом Андерсон или је то сад само песма?

- (Смех) Памела је моја муза и чиста је срећа да она толико дуго траје. Први пут се сликала за Плејбој пре отприлике 35 година и од тада је и даље у жижи, и даље у Србији момак од 15-16 година и човек од 70 година – знају ко је Памела. Та жена је чудо! Она је јако освешћена особа. Људи који прате њену каријеру знају, она се залагала за ослобађање Асанжа, што није мала ствар ако живите у Америци да радите такве ствари, тако да је Памела у сваком погледу за прса испред свих осталих глумица и старлета.

С обзиром да имате сценску кондицију која је за дивљење, докле намеравате да се бавите овим послом?

- То се никад не зна. Кад су Мика Џегера то питали кад је имао 30 година, он је рекао: ја мислим да је близу крај наступању. Он ускоро пуни 80 година и даље наступа. Исто важи и за Жику и Драгог Јелића из Ју групе. Они су мислили да ће са 30-35 година завршити каријеру, а они и даље наступају, тако да не зна се кад је крај. Крај је кад каже онај одозго.

Немања Савић