Igor Blažević: Omaž Pameli i Štuliću

Publiku je već prvom numerom razgalio i zagrejao. Neumoran, skakutao je sve vreme po bini poput Džegera, a u dva navrata je i preskakao „rampu”, to jest ulazio u samu publiku na opšte oduševljenje prisutnih. Uz već dobro znane njihove hitove koji tekstualno imaju elemente parodije, Blaža je voklano bio odličan, a i muzički deo grupe je vrlo usviran, pa je tih sat i po vremena proteklo vrlo brzo, a pesme su uz pomoć zadovoljne publike pevane horski. Inače Blažević se u pauzi između pesama osvrnuo i na odličnu organizaciju i izbor popularnih gostiju, ali i na nepopularne cene piva, uporedivši u tom pogledu Dane piva s beogradskim Bir festom.

Uz odličnu svirku uigranog pratećeg sastava, Blaža je imao i zanimljiv stajling-crveni šljašteći sako - kako je objasnio - kao omaž Zdravku Čoliću.  Bilo je i nekoliko obrada eks ju rok standarda. Uopšte taj običaj i danas čini deo repertoara „Blaže i kljunova”, jer time žele da odaju počast i vremenu i ljudima koji su ih oblikovali kao ličnosti, kaže Blažević. U razgovoru smo se malo osvrnuli i na to vreme.

Počeli ste devededesetih godina prošlog veka, u vreme nezahvalno i za rokenrol i za muziku uopšte, uprkos svemu uporno istrajavate preko 30 godina Koji je recept za decenijski opstanak na sceni?

- Recepta nema, osim da svirate stalno. To je moj savet svim ljudima koji se bave muzikom, koji pomisle u jednom trenutku da to nije posao za njih, ali ako volite muziku morate da istrajete i onda ćete doživeti trenutke kao ove, kada je publika u Zrenjaninu nama poklonila srce, a mi njima dušu.

Neizbežan deo vašeg repertoara su i pesme iz eks Ju rok ere?

- Mi uvek provlačimo te pesme, između ostalog iz poštovanja prema grupama koje su nam utrle put, kao što je recimo Azra. To je svakako moja omiljena grupa i autor Branimir Džoni Štulić i mi uvek u repertoaru imamo jednu ili dve pesme od Azre, koje menjamo kroz razne nastupe kao znak poštovanja prema najvećoj legendi koja se pojavila u rokenrolu s naših prostora.

Reklo bi se da ste osobena muzička pojava i da nema puno takvih kao vi?

- (Smeh) Hvala puno. Kao što kažem da je publika nama dala srce, tako ja uvek tražim od „Kljunova – ono čuveno: srce na teren!”. To često tražimo i od naših fudbalera, a oni su nam ovog puta to i priredili, u ovim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, gde smo mi videli da imaju srce na terenu. Ja se to isto trudim svaki put da publici ne ostanem dužan, nego da uvek dam više nego što mogu.

Da li ste i dalje impresionirani Pamelom Anderson ili je to sad samo pesma?

- (Smeh) Pamela je moja muza i čista je sreća da ona toliko dugo traje. Prvi put se slikala za Plejboj pre otprilike 35 godina i od tada je i dalje u žiži, i dalje u Srbiji momak od 15-16 godina i čovek od 70 godina – znaju ko je Pamela. Ta žena je čudo! Ona je jako osvešćena osoba. Ljudi koji prate njenu karijeru znaju, ona se zalagala za oslobađanje Asanža, što nije mala stvar ako živite u Americi da radite takve stvari, tako da je Pamela u svakom pogledu za prsa ispred svih ostalih glumica i starleta.

S obzirom da imate scensku kondiciju koja je za divljenje, dokle nameravate da se bavite ovim poslom?

- To se nikad ne zna. Kad su Mika Džegera to pitali kad je imao 30 godina, on je rekao: ja mislim da je blizu kraj nastupanju. On uskoro puni 80 godina i dalje nastupa. Isto važi i za Žiku i Dragog Jelića iz Ju grupe. Oni su mislili da će sa 30-35 godina završiti karijeru, a oni i dalje nastupaju, tako da ne zna se kad je kraj. Kraj je kad kaže onaj odozgo.

Nemanja Savić