Градоначелник Новог Сада Вучевић: Победнички модел на новосадски начин

Средином прошле деценије град је почео да привлачи прве велике стране компаније у своје радне зоне, да би, по многима, постао једна од најпривлачнијих дестинација за страна улагања, превасходно у ИТ сектор, а од пре пет година и у аутомбилску индустрију.

Нови Сад је у врху градова када је привлачење страних инвестиција у питању. Постао је ИТ центар Србије. Колико се град изменио захваљујући томе?

- Не само Србије, већ и региона. Самим тим што сте међу првим градовима на мапи најбољих места за улагање капитала, то је изузетно важно за брендирање Новог Сада и целе наше земље, а снажан развој и експанзија једне од најперсективнијих грана индустрије повлачи са собом и развој свих других сегмената живота. У Новом Саду тренутно послује 774 ИТ компанија. Од тога, 73 одсто тих компанија се бави рачунарским програмирањем, и оне запошљавају преко 76 одсто од укупног броја запослених у том сектору који прелази 3.300 запослених. Морам да истакнем да је развоју ИТ сектора посебно допринела промена односа државе и националних институција, почетак великих улагања кроз подршку и подстицаје иновација и ИТ сектора. Србија је снажно почела да развија економију знања: у ИТ индустрију која обећава и доноси феноменалне резултате, и науку и истраживање, и повратак наше памети расуте широм света. Знам многе који су се вратили у Нови Сад да наставе своје фантастичне каријере, јер сада овде могу да добију посао због којег су некада паковали кофере и одлазили на други крај света.   

Западна обилазница и мост

Да ли има нешто што сте, као први човек Новог Сада, планирали, а нисте успели још да остварите?

- За нас Новосађане мостови су симбол живота, љубави и пркоса. У овом граду се љубав према Дунаву и према мостовима наслеђује, преноси се с колена на колено. Нажалост, ми смо савременици њихових рушитеља. На срећу, бићемо и градитељи неких нових мостова, па и оног који су наши преци уцртали у урбанистички план града још давне 1951. године. То је западна обилазница, сада продужетак Булевара Европе. Велика је ствар што смо добили подршку од државе и изградња ће бити финансирана из buyеta Србије. То је огромна развојна шанса за Нови Сад! То је оно о чему сањам. И никада нећу престати да радим на остваривању тих снова, јер ако желимо да напредујемо, ако желимо да градимо бољу будућност за нашу децу, стално ћемо морати да градимо мостове, јер увек ће нешто морати да се савлада или премости.

Колико је страних инвеститора у Новом Саду и колико запошљавају радника?

- За 10 година колико је СНС стожер власти у Новом Саду, од 2012. до 2022. године, реализовано је 35 страних инвестиција захваљујући којима имамо 11.589 нових запошљавања. По броју запослених предњаче компаније „Аптив„ и „Лир„ са 3.240, односно, 2.289 запослених, а следи „Континентал„ који кроз развојни R&D сектор тренутно запошљава око 800 радника и кроз фабричку производњу тренутно запошљава 200 радника.

Која је вредност само њихових инвестиција, а колико су добили субвенција од Града и државе? Да ли је град у плусу, посматрајући субвенције с једне стране и добит од доласка страних инвестиција с друге стране?

- Град је апсолутно у плусу. Потпуно је промењена пословна клима. Пре 10 година није ни постојала, а сада имамо укупно преко 36.600 отворених нових радних места, развија се како микро и мали бизнис.  Мултинационалне компаније стално најављују проширење производње и отварање нових дивизија, без обзира на све кризе. Ради се о инвестицијама од неколико дестина до неколико стотина милиона евра. Град Нови Сад је од 2012. године са око 380 милиона динара путем субвенција подржао пословање 1.616 малих и средњих предузећа. У питању су програми подршке самозапошљавања, отварања нових радних места, набавке машина и опреме, подршке женском предузетништву.

Време је да Спенс засија новим сјајем

Стручњаци Факултета техничких наука презентовали су јуче градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу ново идејно решење за Спортско и пословни центар “Војводина“ (Спенс) односно елаборат постојећег стања са препорукама за реконструкцију и санацију објеката Спенса као и анализу архитектонског и фунционалног-технолошког концепта објекта и његовог непосредног окружења. Према речима Вучевића Спенс је симбол Новог Сада и време је да засија новим сјајем.

Да ли постоји податак колика је вредност њихове производње, односно колико Нови Сад приходује на основу пореза на доходак и добит?

- Управо се на тој buyеtskoj ставци види снага једног града, и зато је посебно занимљиво посматрати како је то све изгледало пре 10 година, а како изгледа данас. Buyеt града је већи за преко 80 одсто, од 21 милијарде динара стигли смо до преко 38 милијарде динара, колико је планирано новца у градској каси ове 2022. године. Највеће учешће у “пуњењу” buyеta има приход од пореза на на зараде. У овој години планиран је у износу од 12 милијарди динара, што је 75 одсто више него 2012. године. Овако значајном повећању обима buyеta допринео је наш интензивни рад на побољшању пословног амбијента и улагања у инфраструктуру, што је утицало на привлачење нових инвеститора, посебно у високопрофитабилном сектору као што је ИТ сектор, повећање броја запослених и њихових зарада.

Колико је до сада приходовано од накнаде за уређење грађевинског земљишта на основу ових улагања из иностранства?

- Ако посматрамо период од последњих 10 година, само од страних инвеститора на име уплаћене накнаде за уређивање грађевинског земљишта, односно, доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у градску касу се слило преко 1,616 милијарди динара. У истом периоду, Град је остварио приходе и на име отуђења грађевинског земљишта у укупном износу од око 7,799 милијарди динара, такође од страних инввеститора.

Да ли и када се очекују нова улагања иностраних фирми и у које секторе? Како је актуелна криза утицала на расположење и планове страних фирми које су у Новом Саду или планирају да дођу?

- Имамо више добрих вести, без обзира на глобално врло компликована, неизвесна и првенствено економски тешка времена. Холандска компанија ЦТП је у јулу месецу купила 12,3 хектара земљишта у Радној зони Каћ. Вредност аквизиције је била око 5,4 милиона евра, док је планирана вредност инвестиције додатних 27 милиона евра. Иначе, компанија ЦТП на купљеној парцели планира изградњу индустријског парка који ће се простирати на око 60.000 квадратних метара, имаће два одвојена објекта погодна за производњу и логистику. Та холандска компанија је prеthodno купила парцелу од 20,7 хектара у Индустријској зони Север 1, и ту планирају изградњу ЦТП парка „Нови Сад„ са пет објеката, односно, око 100.000 квадратних метара најсавременије опремљеног простора за производњу и логистику. Последњих месеци имао сам сусрете са више потенцијалних инвеститора из области аутомобилске, ИТ и прерађивачке индустрије. Очекујем да ћу Новосађанима ускоро моћи да саопштим још добрих вести. Оно што је за сада извесно је да компаније „Континентал„ и „Нидек„ планирају отварање нових дивизија, што је од великог и стратешког значаја за даљи развој Новог Сада.  

Како бисте поредили град данас и од пре десет година? Шта је то на шта сте као градоначелник најпоноснији?

- На то што смо успели да град извучемо из спирале сиромаштва и поставимо га као једну од најпривлачнијих инвестиционих дестинација, што после 40 година почели да градимо фабрике, да запошљавамо, да градимо вртиће, школе, болнице, модерне пруге, путеве и мостове, што смо значајно побољшали живот у свим сегментима и почели да нижемо победе, од титула Омладинске престонице Европе и Европске престонице културе, до рекорда по броју рођених беба. Захваљујући свим нашим успесима, који се најбоље виде по снажном buyеtu, у Новом Саду су бесплатни вртићи, дајемо субвенције за привате вртиће, а наши прваци сваког 1. септембра на поклон од свог града добијају комплет uybеnika. Поносан сам на то докле смо стигли за само десет година. Од парадигми неуспеха попут напуштених фабрика, рушевина од бомбардовања, изгореле зграде Радничког универзитета, ужасних путева и старе пруге, изградили смо веру у успех, почистили све остатке прошлости и почели да градимо нове мостове. Сигуран сам да ће Нови Сад и даље напредовати, сада брзином “Сокола”. 

        Светозар Крстић