Чувени оперски певач Жељко Лучић у септембру у Новом Саду и Београду

Ова два извођења, биће посебна јер ће се у улози Риголета, дворске луде наћи прослављени баритон Жељко Лучић који је своју каријеру управо започео у најстаријем српском театру.

Узбуђен сам, шта да вам кажем, узбуђен што сам опет ту где је све почело, узбуђено је рекао Жељко Лучић.

Овај славни оперски певач, један од најцењенијих баритона кога називају „вердијанским“, јер су га улоге у Вердијевим операма прославиле, већ три деценије је у послу. Певао је на многим сценама у свету, међу њима и велике улоге у четири најпрестижније оперске куће – њујоршком Метрополитену, Миланској скали, Бечкој опери и Краљевској опери у Лондону. Међутим, његови наступи у Србији су изузетно ретки.

Жељко Лучић је своје прве оперске кораке направио управо у Новом Саду, у Српском народном позоришту пре више од 20 година. Баритон светског реномеа сада се враћа у српску Атину и велика нам је част што ћемо угостити једног од најбољих баритона на свету, каже управник Српског народног позоришта Александар Станков.

Редитељ Александар Николић истиче да је Риголето бесмртан и да сјајно комуницира са публиком.

Стално ми се догађа да када кренем да препричавам заплет људима који никада нису гледали оперу или уопште не желе да гледају оперу – увек застану, почну да слушају, питају шта се до краја догодило. Да ли је отац злочинац успео да спасе своју невину ћерку, да ли је ћерка платила двоструко за злочине свог оца? Да ли  је покварени војвода, плејбој и заводник, успео да заведе и Ђилду, или је њена доброта завела њега? Ста је труло у држави Мантови и засто је труло, да ли је на сваком ћошку издаја, спијунирање, насиље – да ли правда у Мантови важи само са богате и моћне, а за остале не. Риголето је Вердијева и Игоова прича о породичној љубави, о жртвовању, о страстима, издаји, али и озбиљна политичка прича и социјална студија. А у сваком озбиљном класику публика препознаје себе и то воли, рекао је Николић.

У времену маниризма, око 1550. године, и простору Мантове, јасно је осликана декаденција војводске палате, чији су дворјани предвођени војводом од Мантове, у непрестаној потрази за моћи, новцем и лепотом. Војвода је ласцивна, површна личност, коју је сјајно окарактерисала банална арија „Жена је варљива“, а своју моћ и умеће удварања употребљава да би завео девојке. Ипак, јунак ове дирљиве приче је Риголето дворска луда, грбавац, али и брижан отац чија је кћерка, лепа Ђилда жртва фаталне трагедије.

Посебно препознатљив по извођењу Вердијевих опера, Жељко Лучић Лучић је свој професионални оперски деби имао 1993, као Силвио у Леонкаваловим Пајацима у Српском народном позоришту у Новом Саду. Ускоро је заблистао у улогама Белкореа у Доницетијевом Љубавном напитку, Енрика у Доницетијевој Лучији од Ламермура, Жермона у Вердијевој Травијати, Валентина у Гуноовом Фаусту и насловној улози у Евгенију Оњегину Чајковског.

Године 1998. Лучић се придружио списку главних уметника Франкфуртске опере, где је певао широк репертоар, али је славу стекао као вердијански баритон. Неке од Вердијевих улога које је певао у Франкфурту су Амонасро у Аиди, Гроф Луна у Трубадуру, Ецио у Атили, Монфор у Сицилијанском вечерњу, Ренато у Балу под маскама, војвода од Нотингема у Доницетијевом Роберту Девереу. Лучић је дебитовао у Холандској опери у улогама Монфора и Марчела. Певао је Жермона на свом првом наступу на Фестивалу у Прованси, а исте године певао грофа Луну у Театру у Фиренци. Деби у Метрополитен опери остварио је 2006. године као Барнаба у Понкијелијевој Ђоконди, са Виолетом Урмани као Ђокондом, и под диригентском палицом Бертранда де Билија. Након тога наступао је у Метрополитену и у улози Жермона, грофа Луне, као и у насловним улогама у Магбету и Риголету.