ОкоТВОко: Неки то воле вруће

Можемо да приметимо да ђаво или сатана није био само на небу, био је у насловима портала, био је у црним хроникама. Данас се и кишна непогода најављује помпезним насловима. Углавном су сви побегли на море. Границе никад крцатије. Постковид жеља за морем све је већа. Базени пуни, а богами и баште и кафићи. Сви би некако да се расхладе али неки то воле вруће. Испраћамо телевизијску сезону у којој никад није било више секса и голотиње у ударним терминима. Сад је настала права телевизијска монотонија сем понеке серијице која би да задовољи публику која је остала испред телевизора.

Наравно, било је јако забавно представљање кандидата за националне фреквенције и биће јако занимљиво каква ће се одлуке донети. Да ли остаје све по старом или ће се појавити бар нешто ново. Бар један нови играч у борби за националне фреквенције. Некад је лето било јако инспиративно. Имали смо „Игре без граница”, „Јадранске сусрете”, „Лето на Ади”. Сетимо се само сјајних јутарњих програма које је из Будве правио Огњен Амиџић. Сад изгледа да су сви бацили телевизор кроз прозор. Важније је ко је на Инстаграму пронашао лепши базен и показао живописнију плажу. Народ је на тренутак одлучио да заборави на зимске бриге и на то да ли ће уопште бити гаса и шта нас чека на јесен. А дотле Луцифер ради свој медијски посао. Ђаволски је топло. Гори ко у паклу, али горећемо и од медија и од грехова. Грехова медија је много, посебно електронских. Тако да се некако осећа да је народ побегао на воду и хладовину. Вероватно да сакупи снагу за предстојеће јесење и зимске дане. У медије стижу вести како је у Црној Гори скупо и како је хладно море. Са комшијама нисмо увек добри у августовске дане, али редови испред граница и даље су велики за летовања.

Хоће ли народ стићи да се окупа пре Трећег светског рата или праска атомске бомбе, да се бар има нека слика са летовања? Ако не буде грејања, да се барем ове године огрејемо мало на сунцу и узмемо мало Де витамина кад то нисмо могли у оним тешким, коронарним изолационим годинама. И шта рећи, ово је једна од најгорих година коју памтимо. Година у којој је почео рат Русија-Украјина. Година у којој је инфлација ушла поново у наше животе. И година када смо схватили да певачица мора бити здрава. Ово је заиста била година луцифера, и без високих температура. И шта је висока температура спрам медија који стално дижу тензију и притисак. Треба одморити. Одговорно тврдим да је не палити телевизор врло здраво по ментално здравље и психу. Боље од бенседина. Сплетом околности нисам много гледао телевизију и приметио сам да ми је много боље јер нисам гледао електронског Луцифера.

Али не брините, стиже врела јесен, где ће опет бити јако важно ко је на ком каналу. Дотле уживајте у концертима на отвореном. И немојте се заглупљивати са темама шта је ко обукао на неком музичком спектаклу. А ваљда је новинарски много важније ко је певао, зашто и где, а не ко је био и шта је обукао. Ваљда је зато то и разлог што су нам концерти и кафане пуни. Тржни центри, такође. За неке, као да нема кризе. Купује се масовно. Одлучио сам после ове године да не будем више песимиста. Све што је могло лоше да се деси, већ се десило почетком ове године. И увек се сетим оне Констрактине да „Певачица мора бити здрава”. Сад што су у моди поново неке друге, голишаве, силиконске певачице то је због тога што неки воле вруће. А да ће бити још топлије и ужареније него сада, видећете. Преживесмо и сунчану олују и неколико помрачења, али медијски ђаво никад не спава.