Народни музеј Зрењанин позива у обилазак сталне поставке

Ова установа културе је упутила позив суграђанима, али и гостима, да прошетају сталном поставком и погледају уживо како је изгледала некадашња српска соба.

У Народном музеју Зрењанин наводе да је на простору између прозора и прочеља стајала икона преко које се пребацивао украсни пешкир израђен од домаћег памучног платна са везом, шлингерајем или хекланом чипком. За иконом је стављан босиљак, класје жита, такозвана „божја брада“, као и сребрни новац који се сваке године о Божићу стављао у чесницу.

- „Божјом брадом“ назива се први или последњи сноп жита који се увеже и након откоса намести у врх амбара или се чува у кући поред иконе. Зрна из овог снопа се користе као прва у сетви наредне године, али и за прављење брашна од ког се касније месе посебни хлебови. Код Срба се од тог брашна месио славски колач - објашњавају у Народном музеју Зрењанин.

Испод иконе се налазила комода са фиокама, најчешће плаво бојена, украшена насликаним ружама или лалама. У њој се држало рубље, новац и друге вредније ствари.

- Кревети који су ушли у широку употребу око 1870. налазили су се у угловима према улици. На њима је држана постељина: сламарице, дуње и јастуци који су, све до почетка 20. века, пуњени сламом. Кревети су прекривани везеним или шлинганим чаршавима и ћилимима - додају из ове установе.

Испред комоде, на средини собе, налазио се сто прекривен везеним столњаком или ћилимом са ресама. Око стола су биле клупе плаво бојене украшаване најчешће као и сама комода.

- Прозори су застирани двокрилним завесама „фирангама“ које су по средини везиване пантљиком, тако да су се крила завеса разгртала лево и десно. Ситни инвентар представљали су зидни сат, чивилук са украсним пешкиром, колевка, порцеланско посуђе и породичне фотографије - додају у зрењанинском Музеју.

Ж. Б.