ДАМИР ЗЛАТАР FREY: ЛГБТ није питање секса, већ питање духа

У питању је један од првих квир-романа на овим просторима који је посвећен неприхватању и дискриминацији ЛГБТ+ заједнице и неразумевању сексуалне различитости и својеврсна је ода слободи, али и отпор насиљу ка другачијима.

Покрећући велику тему сексуалне различитости, и то кроз причу о самоспознаји главног јунака романа, Дамир Златар Frey нам представља колико је тај пут мукотрпан и какве све опасности доноси, поготово у друштву које сваку различитост немилосрдно сатире. Оцењен као дирљив и дубоко хуман, роман „Мама Medeya” приповеда о животима стигматизованих људи, али говори и о крхкој снази друштвене солидарности, емпатије и уметности које нам једино могу донети слободу.

Како је Дамир Златар Frey за “Дневник” рекао, његова нова књига настала је с намером да рањене споји у исту скупину, те да је она позив на дијалог.

– Ова књига даје неке одговоре и позива на то да чујемо једни друге, јер је по нашим улицама много људи било крваво због своје сексуалне оријентације. Роман ће омогућити људима да допру у срж живота људи и њихових судбина. Ова књига нас учи како је важно показивати емоције, да покажемо једни другима колико нам је заиста стало до других. Људи се боје да живе емотивно, а емоција је једна од првих покретача ЛГБТ заједнице – рекао је Дамир Златар Frey и додао да никада не би написао књигу оваквог садржаја да искуство испричано кроз њу и сам није проживео. – Никада нисам лагао да сам неко други од онога што јесам и никада нисам пристајао на преваре. Овај роман, између осталог, говори о томе да ЛГБТ заједница највећи проблем има у самој себи. Она је због великих апетита и грамзивих према новцу дошла до веома популистичких и, рекао бих, скоро јефтиних кичастих украса неке различитости, што је, заправо, све много даље од тога што би она требало да буде.

Како је истакао, веома му смета што је данашње друштво оптерећено првом бојом ЛГБТ заједнице која је, како је рекао, сексуална.

– Сигуран сам у то да ЛГБТ није питање секса, већ питање духа и сензибилитета и као некоме ко је цео живот прошао као једна од геј особа веома ми смета да се прича о нечијем сексу. То ми се, данас, у години у којој живимо, у најмању руку чини као питање безобразлука и неодгојености – казао је Дамир Златар Frey. – Различитост ЛГБТ заједница огледа се и у претераној осетљивости на све око себе, јер они живот доживљавају за ниво више па и није чудо да је та заједница дала најлепше лице које свет има, а то је свет уметности. Сусрећемо људе који априори мрзе и бацају камење уместо да схвате и граде неко поштовање јер та скупина људи је задужила свет можда више од свих других. Док су једни разграђивали свет, они су га градили. Наравно да се на агресију одговара агресијом и ја видим да је у нашим крајевима та агресија све јача, да је одговор све јачи. Књига „Мама Mеdеya” говори о томе да ће ЛГБТ заједница у једном тренутку тражити назад оно што је створила и да ће узети свету оно што му је дала, док свет не почне да поштује ту различитост која је карактерише.

Ипак, писац сматра да овај роман нема намеру да повлађује кампањи ЛГБТ заједнице. Како је рекао, очекује нападе и једних и других, те да верује да ће књига више пријатеља имати изван геј заједнице.

– Борим се да афирмишем оно најпозитивније што је у тој групацији и да се јавно говори оно што у томе не ваља, а у томе не ваљају те лажи. У тој се групацији данас скривају они најопаснији - они који измишљају казне, прозивају, кажњавају, а заправо су највећи корисници сексуалне теме из ЛБГТ заједнице, а они варају своје жене и децу. Шетају псе, а заправо лове младе момке по ходницима и шумама, а онда у јавности кажњавају, подижу глас против њих и први су у томе када би требало некога искључити. То не може решити овај други део који има проблеме са ЛГБТ, већ заједница сама међу собом мора препознати тај проблем и отворити перспективе – закључио је аутор најновијег романа „Академске књиге”, о којој су Новосађани током протекле недеље имали прилику да слушају и више сазнају кроз две књижевне вечери и дружење са Дамиром Златаром Freyom.   

Владимир Бијелић