DAMIR ZLATAR FREY: LGBT nije pitanje seksa, već pitanje duha
Novi roman hrvatskog reditelja, pisca, scenografa i koreografa Damira Zlatara Freya pod nazivom „Mama Medeya” našao se pred domaćom publikom zahvaljujući novosadskoj „Akademskoj knjizi”, koja je prvi izdavač ovog naslova.
U pitanju je jedan od prvih kvir-romana na ovim prostorima koji je posvećen neprihvatanju i diskriminaciji LGBT zajednice i nerazumevanju seksualne različitosti i svojevrsna je oda slobodi, ali i otpor nasilju ka drugačijima.
Pokrećući veliku temu seksualne različitosti, i to kroz priču o samospoznaji glavnog junaka romana, Damir Zlatar Frey nam predstavlja koliko je taj put mukotrpan i kakve sve opasnosti donosi, pogotovo u društvu koje svaku različitost nemilosrdno satire. Ocenjen kao dirljiv i duboko human, roman „Mama Medeya” pripoveda o životima stigmatizovanih ljudi, ali govori i o krhkoj snazi društvene solidarnosti, empatije i umetnosti koje nam jedino mogu doneti slobodu.
Kako je Damir Zlatar Frey za “Dnevnik” rekao, njegova nova knjiga nastala je s namerom da ranjene spoji u istu skupinu, te da je ona poziv na dijalog.
– Ova knjiga daje neke odgovore i poziva na to da čujemo jedni druge, jer je po našim ulicama mnogo ljudi bilo krvavo zbog svoje seksualne orijentacije. Roman će omogućiti ljudima da dopru u srž života ljudi i njihovih sudbina. Ova knjiga nas uči kako je važno pokazivati emocije, da pokažemo jedni drugima koliko nam je zaista stalo do drugih. Ljudi se boje da žive emotivno, a emocija je jedna od prvih pokretača LGBT zajednice – rekao je Damir Zlatar Frey i dodao da nikada ne bi napisao knjigu ovakvog sadržaja da iskustvo ispričano kroz nju i sam nije proživeo. – Nikada nisam lagao da sam neko drugi od onoga što jesam i nikada nisam pristajao na prevare. Ovaj roman, između ostalog, govori o tome da LGBT zajednica najveći problem ima u samoj sebi. Ona je zbog velikih apetita i gramzivih prema novcu došla do veoma populističkih i, rekao bih, skoro jeftinih kičastih ukrasa neke različitosti, što je, zapravo, sve mnogo dalje od toga što bi ona trebalo da bude.
Kako je istakao, veoma mu smeta što je današnje društvo opterećeno prvom bojom LGBT zajednice koja je, kako je rekao, seksualna.
– Siguran sam u to da LGBT nije pitanje seksa, već pitanje duha i senzibiliteta i kao nekome ko je ceo život prošao kao jedna od gej osoba veoma mi smeta da se priča o nečijem seksu. To mi se, danas, u godini u kojoj živimo, u najmanju ruku čini kao pitanje bezobrazluka i neodgojenosti – kazao je Damir Zlatar Frey. – Različitost LGBT zajednica ogleda se i u preteranoj osetljivosti na sve oko sebe, jer oni život doživljavaju za nivo više pa i nije čudo da je ta zajednica dala najlepše lice koje svet ima, a to je svet umetnosti. Susrećemo ljude koji apriori mrze i bacaju kamenje umesto da shvate i grade neko poštovanje jer ta skupina ljudi je zadužila svet možda više od svih drugih. Dok su jedni razgrađivali svet, oni su ga gradili. Naravno da se na agresiju odgovara agresijom i ja vidim da je u našim krajevima ta agresija sve jača, da je odgovor sve jači. Knjiga „Mama Medeya” govori o tome da će LGBT zajednica u jednom trenutku tražiti nazad ono što je stvorila i da će uzeti svetu ono što mu je dala, dok svet ne počne da poštuje tu različitost koja je karakteriše.
Ipak, pisac smatra da ovaj roman nema nameru da povlađuje kampanji LGBT zajednice. Kako je rekao, očekuje napade i jednih i drugih, te da veruje da će knjiga više prijatelja imati izvan gej zajednice.
– Borim se da afirmišem ono najpozitivnije što je u toj grupaciji i da se javno govori ono što u tome ne valja, a u tome ne valjaju te laži. U toj se grupaciji danas skrivaju oni najopasniji - oni koji izmišljaju kazne, prozivaju, kažnjavaju, a zapravo su najveći korisnici seksualne teme iz LBGT zajednice, a oni varaju svoje žene i decu. Šetaju pse, a zapravo love mlade momke po hodnicima i šumama, a onda u javnosti kažnjavaju, podižu glas protiv njih i prvi su u tome kada bi trebalo nekoga isključiti. To ne može rešiti ovaj drugi deo koji ima probleme sa LGBT, već zajednica sama među sobom mora prepoznati taj problem i otvoriti perspektive – zaključio je autor najnovijeg romana „Akademske knjige”, o kojoj su Novosađani tokom protekle nedelje imali priliku da slušaju i više saznaju kroz dve književne večeri i druženje sa Damirom Zlatarom Freyom.
Vladimir Bijelić