Удружење жена „Гребеначки мираз” одржава дух села

Том приликом представљени су ручни радови вредних жена, односно традиционалне румунске ношње које су носила деца, млади и старији, шетајући кроз село.

- Било је баш лепо, а будући да смо прошле године 18. јула имале свечано отварање наше етно куће, решиле смо да сваке наредне године  тог датума организујемо неку манифестацију  - истиче председница Удружења Александра Попа, додајући да им је идеја да тој манифестацији удену и неко име, а можда и да убудуће траје више дана.

Самом догађају присуствовала је председница општине Бела Црква Виолета Симић, генерални конзул Републике Румуније у Вршцу Даниел Бала, председник Националног савета румунске националне мањине Даниел Магду, као представнице Удружења жена „Паланачким шором“ из Банатске Паланке, Удружење „Јасеновчанке“, затим представнице „Дупљајских колица“, Удружења „Трешњар“ из Калуђерова, „Вредне руке” из Беле Цркве, „Практичне Црвенчанке“, „Нера” из Кусића и удружење жена из Војводинаца.

Председница општине Бела Црква Виолета Симић истакла је како је Удружење жена „Гребеначки мираз“ својим радом и активностима за кратак временски перод постало познато и препознатљиво као удружење које негује румунску народну традицију и рецепте својих бака, не само у локалној заједници него и шире.

- Самим тим што се по други пут у овом месецу видимо у Гребенцу то је знак да се овде пуно ради и да је удружење жена веома активно. Обележили смо 100 година од рођења Васка Попе, данас славимо три године рада удружења „Гребеначки мираз“, и сваки пут када дођем задовољсво ми је када видим да село живи и да имамо више гостију. Удружење жена „Гребеначки мираз“ нас увек изненади новитетима и овај дефиле народних ношњи је био прави празник народне традиције. Желим да им честитам на упорном раду у неговању културе румунске националне заједнице и на неговању мултинационалности и мултикултуралности наше заједнице - рекла је Симић.

Генерални конзул Румуније Даниел Бала захвалио се општини Бела Црква на веома доброј сарадњи и изузетном односу према румунској националној заједници.

- Веома ми је драго што сам данас у Гребенцу на обележавању трогодишњице постојања удружења жена које је веома истакнуто у свом раду на пољу очувања културе и идентитета румунске националне мањине, не само овде у Гребенцу него и шире. Видели смо један веома леп и богат програм који су припремили. Посетили њихову изложбену поставку, уживали смо у наступу дувачког оркестра, паради народњи ношњи и на крају у гастрономским специјалитетима које су припремиле чланице удружења жена. Желим им пуно среће и успеха у даљем раду - нагласио је Бала.

Председник Националног савета румунске националне мањине Даниел Магду нагласио је важност активности удружења жена „Гребеначки мираз“ у даљем очувању и унапређењу румунске културне баштине. Пригодан програм извели су чланови дувачког оркестра КУД „Ђорђе Кошбук“ сплетом румунских народних песама.

Пре три године, на предлог тадашњег председника општине Дарка Богосављевића, жене из Гребенца основале су удружење „Гребеначки мираз” како би од заборава сачувале румунску традицију и културу, правећи фолклорне ношње, бавећи се разним ручним радовима, ђаконијама и слично. Месец дана по оснивању добиле су и кућу која припада општини, а коју су преуредиле у етно простор који је званично отворен прошле године.

- Ми смо сваке године биле део традиционалних фашанки, односно белих поклада илити машкараде, и том приликом смо организовале изложбе свега што смо независно радиле, па је тако и настала идеја да се удружимо - присећа се Попа. - И даље имамо највећу подршку од локалне самоуправе, који су укључени у наше организовање у сваком смислу. Свакако, и мештани су нам велика подршка, што финансијска, што морална. Драго ми је што са свима имамо супер и здрав однос.

Познато је да је општина Бела Црква мултинационална и мултикултурална средина, па се тако посебно негује и све оно што румунски живаљ вековима прожима на локалу. Тако се и наша саговорница присећа некадашњег мираза, који се стварао одмах по рођењу женског детета, па све до удаје, а који је обухватао народну ношњу, постељину, јастуке, столњаке, једноставно - орман пун ручно извезених ствари.

- Данас се жене баве таквим ручним радом, али не у виду мираза, јер је цео свет некако узнапредовао и заборавља се на традицију коју смо имали. Данас је модерно купити целу спаваћу собу, а некад, кад су породице биле сиромашније, и мираз је изгледао другачије - каже Александра Попа.

Л. Радловачки