Udruženje žena „Grebenački miraz” održava duh sela

Tom prilikom predstavljeni su ručni radovi vrednih žena, odnosno tradicionalne rumunske nošnje koje su nosila deca, mladi i stariji, šetajući kroz selo.

- Bilo je baš lepo, a budući da smo prošle godine 18. jula imale svečano otvaranje naše etno kuće, rešile smo da svake naredne godine  tog datuma organizujemo neku manifestaciju  - ističe predsednica Udruženja Aleksandra Popa, dodajući da im je ideja da toj manifestaciji udenu i neko ime, a možda i da ubuduće traje više dana.

Samom događaju prisustvovala je predsednica opštine Bela Crkva Violeta Simić, generalni konzul Republike Rumunije u Vršcu Daniel Bala, predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine Daniel Magdu, kao predstavnice Udruženja žena „Palanačkim šorom“ iz Banatske Palanke, Udruženje „Jasenovčanke“, zatim predstavnice „Dupljajskih kolica“, Udruženja „Trešnjar“ iz Kaluđerova, „Vredne ruke” iz Bele Crkve, „Praktične Crvenčanke“, „Nera” iz Kusića i udruženje žena iz Vojvodinaca.

Predsednica opštine Bela Crkva Violeta Simić istakla je kako je Udruženje žena „Grebenački miraz“ svojim radom i aktivnostima za kratak vremenski perod postalo poznato i prepoznatljivo kao udruženje koje neguje rumunsku narodnu tradiciju i recepte svojih baka, ne samo u lokalnoj zajednici nego i šire.

- Samim tim što se po drugi put u ovom mesecu vidimo u Grebencu to je znak da se ovde puno radi i da je udruženje žena veoma aktivno. Obeležili smo 100 godina od rođenja Vaska Pope, danas slavimo tri godine rada udruženja „Grebenački miraz“, i svaki put kada dođem zadovoljsvo mi je kada vidim da selo živi i da imamo više gostiju. Udruženje žena „Grebenački miraz“ nas uvek iznenadi novitetima i ovaj defile narodnih nošnji je bio pravi praznik narodne tradicije. Želim da im čestitam na upornom radu u negovanju kulture rumunske nacionalne zajednice i na negovanju multinacionalnosti i multikulturalnosti naše zajednice - rekla je Simić.

Generalni konzul Rumunije Daniel Bala zahvalio se opštini Bela Crkva na veoma dobroj saradnji i izuzetnom odnosu prema rumunskoj nacionalnoj zajednici.

- Veoma mi je drago što sam danas u Grebencu na obeležavanju trogodišnjice postojanja udruženja žena koje je veoma istaknuto u svom radu na polju očuvanja kulture i identiteta rumunske nacionalne manjine, ne samo ovde u Grebencu nego i šire. Videli smo jedan veoma lep i bogat program koji su pripremili. Posetili njihovu izložbenu postavku, uživali smo u nastupu duvačkog orkestra, paradi narodnji nošnji i na kraju u gastronomskim specijalitetima koje su pripremile članice udruženja žena. Želim im puno sreće i uspeha u daljem radu - naglasio je Bala.

Predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine Daniel Magdu naglasio je važnost aktivnosti udruženja žena „Grebenački miraz“ u daljem očuvanju i unapređenju rumunske kulturne baštine. Prigodan program izveli su članovi duvačkog orkestra KUD „Đorđe Košbuk“ spletom rumunskih narodnih pesama.

Pre tri godine, na predlog tadašnjeg predsednika opštine Darka Bogosavljevića, žene iz Grebenca osnovale su udruženje „Grebenački miraz” kako bi od zaborava sačuvale rumunsku tradiciju i kulturu, praveći folklorne nošnje, baveći se raznim ručnim radovima, đakonijama i slično. Mesec dana po osnivanju dobile su i kuću koja pripada opštini, a koju su preuredile u etno prostor koji je zvanično otvoren prošle godine.

- Mi smo svake godine bile deo tradicionalnih fašanki, odnosno belih poklada iliti maškarade, i tom prilikom smo organizovale izložbe svega što smo nezavisno radile, pa je tako i nastala ideja da se udružimo - priseća se Popa. - I dalje imamo najveću podršku od lokalne samouprave, koji su uključeni u naše organizovanje u svakom smislu. Svakako, i meštani su nam velika podrška, što finansijska, što moralna. Drago mi je što sa svima imamo super i zdrav odnos.

Poznato je da je opština Bela Crkva multinacionalna i multikulturalna sredina, pa se tako posebno neguje i sve ono što rumunski živalj vekovima prožima na lokalu. Tako se i naša sagovornica priseća nekadašnjeg miraza, koji se stvarao odmah po rođenju ženskog deteta, pa sve do udaje, a koji je obuhvatao narodnu nošnju, posteljinu, jastuke, stolnjake, jednostavno - orman pun ručno izvezenih stvari.

- Danas se žene bave takvim ručnim radom, ali ne u vidu miraza, jer je ceo svet nekako uznapredovao i zaboravlja se na tradiciju koju smo imali. Danas je moderno kupiti celu spavaću sobu, a nekad, kad su porodice bile siromašnije, i miraz je izgledao drugačije - kaže Aleksandra Popa.

L. Radlovački