Велелепна црква светог Симеона Мироточивог у Ветернику

“Ко год прође тим међународним путем, не може да остане равнодушан”, сведочи презвитер у храму Мирослав Стојановић, поносно истичући да је мало рећи да је све што видимо изграђено захваљујући верницима, који великодушно дају прилоге. Осим тога, истиче да у Ветернику влада снажна духовна заједница, с обзиром на то да је сваке недеље, као и празником, храм у великој мери посећен током литургија, а може се рећи да су и дневне посете на завидном нивоу.

Нарочито га радује чињеница што је све више младих верника са децом, која употпуњују игралиште у оквиру цркве, те му је пуно срце што се од малих ногу деца уче да изграде у себи божји дух и буду једно са светом црквом.

- Ветерник се, као насеље, поготово развило након рата, када је велики број људи деведесетих година избегао из Крајине и Републике Српске, настанивши се баш овде, а они су изградили овај храм – наглашава презвитер Стојановић. – Православни верници у Ветернику су седамдесетак година припадали парохијама, при храмовима у Футогу и Новом Саду, да би тек 1989. године прошлог века, на овом простору био постављен крст. Тада је освећено земљиште за изградњу новог храма и одлучено је да буде посвећен оцу Светог Саве, док је нашом Епархијом бачком администрирао епископ шумадијски Сава. Затим, 1991. године, освећени су темељи храма, те смо лане имали мали јубилеј, јер су од тада прошле три деценије. 

Први досељеници слепи солунски ратници

Према речима презвитера Мирослава Стојановића, Ветерник је релативно младо насеље које би 2023. године званично требало да прослави јубилеј – 100 година од његовог оснивања. Темељи стари читав век, поникли су на месту некадашњег насеља Новог Мајура. Први досељеници били су Солунци, слепи ратници, ослепљени бојним отровом, баченим у бици на Кајмакчалану и његовом планинском масиву Ветерник. Настанивши се на новом месту, војним ратним инвалидима је, за креирање новог живота, краљ Александар даровао обрадиво земљиште и плацеве, на којима су саградили своје домове.

Тих деведесетих година је, каже, због целог стања у држави, градња неколико година стала, да би се 1994. године поново наставила.

- Ветерничка црквена општина је тада већ постојала, а Ветерник је добио своје свештенике, одвојивши се тако од футошких и новосадских парохија – рекао је наш саговорник, додавши да је храм 1996. године стављен под кров, те је могло да се почне са богослужењима. - До 2020. године су трајали радови на унутрашњем украшавању храма, а данас можемо да се похвалимо да су сви радови на цркви завршени. У плану су још изградња парохијског дома и велики звоник, на улазу у храм.

Како је објаснио презвитер Мирослав, црква је саграђена у српско–византијском стилу, у облику уписаног крста. Изнад се уздиже петокуполно здање, са једном централном куполом и четири мање. Има и једну припрату која носи још једну куполу, по угледу на старе српске задужбине. Храм је богато украшен подном орнаментиком, док је иконостас изграђен од полудрагог камена “оникса”. Израда фрескописа је почела 2016. године и трајала је до 2020., а осликавао је Александар Живадиновић из Београда, са својом групом.

И. Бакмаз