Зрењанину јака препорука за свет филма

. Из поменуте асоцијације овог пута су се фокусирали на Градску кућу, некадашњу Жупанијску палату, архитектонску лепотицу на Тргу слободе, која је изграђена давне 1820. године. 

„Тамо где се сусрећу историја и инспирација - градске куће су архитектонска ремек дела свог времена. Данас приказујемо ентеријер Градске куће у Зрењанину. Декорација за важне одлуке и велике филмске пројекте“, објавила је на друштвеним мрежама Српска филмска асоцијација, заједно са неколико фотографија ентеријера и екстеријера ове монументалне грађевине.

Градска кућа је представљена и на званичној интернет презентацији асоцијације, уз неколико занимљивих података везаних за овај објекат. Српска филмска асоцијација је, иначе, и раније препоручивала Зрењанин као одлично место за filmayijе.

„Шармантни град Зрењанин има да понуди пуно лепих призора. Крените у виртуелно истраживање овог војвођанског драгуља“, поручили су из ове асоцијације преко свог Твитер налога.

Српска филмска асоцијација, која је активна од 2009. године, својевремено је објавила онлајн „Водич за филмске локације“, који обједињује сва сакупљена креативна и логистичка знања о локацијама. Овај водич је намењен како филмским професионалцима и продукцијама, тако и јавном сектору и приватним власницима. У њему се, на списку филм friеndly градова и општина, нашао и Зрењанин. То значи да је у њему створено окружење наклоњено филмској индустрији. Значи и да је Зрењанин увео прописану процедуру и ценовник за издавање дозвола за снимање, као и да је формирао базу локација над којима град има надлежност, а реално су доступне за филмске продукције.

Стога не чуди одлука екипе нове домаће серије „Време смрти“, која се ради према чувеном делу Добрице Ћосића, да одабере град на обалама Бегеја за снимање кадрова. Филмски радници објашњавају да је током припрема за снимање можда и најтежи део посла пронаћи аутентичне локације које могу да подражавају епоху, а овде се тиче периода Првог светског рата. Зато су аутори серије “Време смрти” практично обишли целу Србију и на крају успели да пронађу локације, између осталог и у Зрењанину, иако се радња не сели у овај град. Зрењанинци су prеthodnih недеља могли у свом граду да виде филмску екипу која увелико снима серију, али и своје суграђане који се појављују као статисти.

Пре шест година је, иначе, у Народном музеју Зрењанин одржана изложба под називом „Пази, снима се! – Век биоскопске културе у Зрењанину“, чије су ауторке историчарка уметности Ивана Арађан и библиотекара Бојана Видовић. Изложба је била резултат истраживачког рада ауторки и састојала се из неколико сегмената, кроз које је публика имала прилику да се упозна са детаљним историјатом зрењанинске биоскопске културе кроз читав један век, почев од прве пројекције у Великом Бечкереку 1898. године до данашњих дана – од путујућих биоскопа до прерастања у институције културног и забавног карактера.

То је била прилика и да се подсети да су места у околини Зрењанина (Тигањица, Стајићево, Меленци, Арадац, Перлез, Чента…) била веома  привлачна за снимање домаћих и копродукцијских филмова, нарочито током педесетих и шездесетих година двадесетог века. На овим теренима снимљени су филмови попут „Троје“, „Олује“, „Дубровског“, „Зрењанин – човек и град“, где су главне улоге тумачили познати домаћи и светски глумци. Један сегмент изложбе био је посвећен управо овој теми, уз многобројне фотографије са снимања поменутих филмова, у којима су често, као статисти, учествовали грађани Зрењанина и околних места.

Жељко Балабан