Рађање звезда, плес галаксија и друге тајне космоса

Судећи према фотографијама најмоћнијег и највећег телескопа икад лансираног у свемир „Џејмс Веб“, које је читав свет с нестрљењем чекао, дошло је то време и наредне деценије даће потпуно другу слику универзума.

Прилику да погледа прву „Вебову“ фотографију, на којој је приказан скуп бројних галаксија како су изгледале пре 4,6 милијарди година, имао је председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден и то дан пре него што су НАСА и њени партнери, Европска свемирска агенција и Канадска свемирска агенција, објавили засебну серију слика. Колико су „Вебови“ инструменти моћни говори податак да та слика покрива део неба отприлике величине зрна песка које неко држи на врху прста испружене руке. Телескоп је дао до сад најдубљу и најоштрију инфрацрвену фотографију далеког универзума, која се састоји од композита слика различитих таласних дужина. За њих је било потребно свега 12 и по сати, док су, његовом предходнику, телескопу „Хабл“ (лансиран 1990. године), биле потребне седмице да их начини.

„Веб“ је способан да „гледа“ кроз космичку прашину, па је успео да услика до сад невидљива подручја у маглини „Карина“, која се налази на око 7.600 светлосних година далеко од нас, у јужном сазвежђу Прамац, где се рађају звезде. Како су Насини стручњаци објаснили најраније фазе формирања звезда је тешко ухватити, али изузетна осетљивост инструмената, просторна резолуција и друге способности снимања телескопа могу да забележе до сад неухватљиве ствари, па се надају да ће напокон добити одговор како и од којих “састојака” настају звезде.

Тајни снимак Јупитера

У међувремену, само дан након објављивања пет фантастичних фотографија, у медијима су се појавиле две слике Јупитера и његова три месеца Европе, Тебе и Метиса, које су снимљене „Вебовом“ инфрацрвеном камером. Слике није званично објавила НАСА, већ су део Насиних докумената у којима је детаљно описано колико и како је телескоп функционисао до сада.

Научници кажу да те фотографије доказују да је свемирска опсерваторија у стању да забележи детаље као што су природни сателити и прстенови планета попут Јупитерових, као и да ће телескоп бити користан за истраживање нашег соларног система, као што је праћење објеката близу Земље и комета. У документу се закључује да је телескоп премашио ионако велика очекивања која су истраживачи имали.

У односу на “Хаблове” слике, сада потпуно другачије изгледа скуп од пет галаксија “Стефанов квинтет” у сазвежђу Пегаз, који је од Млачног пута удаљен 290 милиона година. “Вебова” нова фотографија, с бројним детаљима, показује спајање и интеракцију галаксија, њихов утицај на распоређивање гасова и формирање звезда. Посебно је занимљива фотографија Јужног прстена удаљеног око 2.500 светлосних година, која приказује планетарну маглину проузроковану умирућом звездом која је распршила велики део своје масе. Захваљујући “Вебовом” моћном инфрацрвеном “погледу” видљива је и друга звезда, пошто је реч о бинарном пару, уз необичне структуре које су настале од прашине и гаса. “Веб” је по први пут открио да је тамнија звезда у центру обавијена прашином, а према проценама научника, она хиљадама година избацује гас и прашину у виду прстенова у свим правцима.

Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ је лансиран 25. децембра 2021. године, вредан је 10 милијарди долара и најављен је као наследник чувеног свемирског телескопа „Хабл“. Захваљујући новој технологији али и својој снази и величини, односно огледалима пречника 6,5 метара, може да завири дубоко у свемир, далеко у прошлост, до најудаљенијих и првих галаксија које су се формирале након „Великог праска“, пре 13,8 милијарди година и требао би да помогне научницима да разумеју како је настао и еволуирао универзум, те да „очита“ атмосферу егзопланета.

Силвиа Ковач