„Стазама првих ботаничара” више од горанског кампа
Завршен је први циклус летњих Горанских еко-кампова у Еколошком центру „Радуловачки” у Сремским Карловцима, које организује Покрет горана Новог Сада.
Око 50 малишана са подручја Новог Сада и околине, од шест до 12 година, учествовало је на камповима: „Другољуб”, „Цветољуб” и „Бубољуб”. У другој половини августа предстоје још два кампа – „Птицољуб” и „Дрвољуб“, за исти узраст деце, за које су пријаве још у току.
Током првог циклуса у Еколошком центру „Радуловачки” одржан је и камп за средњошколце, тачније едукативно-истраживачки програм „Стазама првих ботаничара”, који постоји од 2010. године и који је још једном показао колико су значајни неформални видови учења.
Ове годне у њему је учествовало 15 средњошколаца из Новог Сада. Највише њих било је из специјалног одељења за биологију и хемију Гимназије “Јован Јовановић Змај”. Током кампа, од 8. до 10. јула, они су истраживали у Сремским Карловцима на три локалитета: у Дворској башти као заштићеном подручју, на Дунавцу, пределу чије уређење интензивно траје неколико последњих година, и обали Дунава, али посматрајући је с воде, из катамарана.
– Истраживање је овог пута било јасно дефинисано, а то значи да смо одредили шта је циљ и предвидели да његови резултати већ могу да буду видљиви на крају кампа – објашњава научни сарадник с Природно-математичког факултета у Новом Саду др Милица Рат, руководилац програма. – На Дунаву су полазници проучавали врбу као врсту која је најчешћа и најдоминантнија на самој обали и мало дубље, када се крене од обале ка копну, али и багремац који је инвазивна врста. Циљ је био да се покаже како се врба, која је доминантна уз саму обалу, касније потискује и замењује присуством инвазивне врсте багремца. Деца су истраживала на површини од километар и по квадратни. Радили су по правим протоколима за истраживање, користили су алатке на терену и касније добијене податке анализирали, сумирали и статистички обрадили. Посебно је важно истаћи да су на самом крају кампа резултате до којих су дошли и представили, што је пракса приликом научних радова.
Милица Рат каже да су се полазници у Дворској башти упознали са другачијом врстом истраживања. Тамо су применили метод квадратне лупе. На том подручју су одабрали два различита станишта која се могу видети у околини Сремских Карловаца - листопадне шуме Фрушке горе и станишта која се налазе уз Дунав и потоке у околини. На одабраним површинама, које су тачно дефинисане уз помоћ канапа и метра, тражили су најчешће и најзаступљеније врсте биљака. Тако су истражили које се ту биљке налазе, које су доминантне, колико имају цветова, која је површина тих цветова...
– Они су се током три дана бавили истраживањем у правом смислу те речи и показали шта се може постићи за кратак временски период – каже Милица Рат. – Могу да кажем да су сви активно учествовали у раду, с пуно интересовања. Посетили су и Карловачку гимназији и у спомен-библиотеци се упознали са хербаријумом Андреја Волнија, на основу ког су могли да схвате колико се истражује околина Карловаца, Новог Сада и Фрушка гора. То је била прилика и да увиде због чега је важно да и они, иако су средњошколци, допринесу науци и да то буде документовано као што ми данас проучавамо радове карловачких ђака из 19. века.
Овог пута, будући да је водостај Дунавца врло низак, посебан доживљај учесницима кампа била је шетња његовим коритом, чак до главног тока реке, током које су могли да виде жуте локвање, речне шкољке, пужеве и друге врсте које у супротном не би могли видети.
З. Милосављевић