Победнички дух на Детелинари, узлетели млади „канаринци“

Могућност присаједињења Пролетера и заузимање његове позиције у прволигашком друштву распршио је деценијама гомилани слој носталгије за временима када је РФК Нови Сад у знатној мери утицао на ниво вредности фудбала у Новом Сади и Југославији целој. Слику успешног фудбалског колектива у prеthodnoj сезони, употпунили су полазници сопствене фудбалске школе резултатима у сусретима са вршњацима различитих годишта. Под надзором десеторице тренера, вежба око 250 младих фудбалера. Кадете, које води стандардни првотимац Владимир Бранковић, делио је само један бод од пласмана у елитно српско такмичење тога годишта. Сатисфакцију су пронашли у чињеници да су оба пута победили вршњаке првопласиране екипе Вршца.

-То је генерација играча која је одлично селектирана и још боље утренирана за такмичарски учинак вредан хвале – цени Бранковић. – Велику захвалност на подршци дугујемо управи клуба, а највише мојим блиским сарадницима Чедомиру Копчанском и Зорану Јовановићу, који су имали слуха и за захеве које сам као тренер поставио пред екипу и за пројектоване домете ових момака. Више од самог пласмана, међутим, вредан је податак да су тренеру првог тима били на располагању готово половина њих, пре свих Кулпинац, Стефан и Небојша Јовановић, Шавија, Ристић, Марковић и други. То су момци који тек прелазе праг пунолетства и за њих је јако важно да, тренирајући с првим тимом, осете да су на правом путу, да клуб на њих рачуна и да ће колико сутра они бити у улози носилаца игре првог тима.

Чланови најужег руководства клуба често су се налазили уз ограду стадиона на Детелинари, за време утакмице или тренинга, без разлике. Што се услова за тренинг тиче и бриге о деци и њиховом развоју, најбољи је показатељ прилив деце минулих месеци. Родитељи на Детелинари препознали су квалитет у раду, спознали су да се из дечије игре и забаве рађа озбиљна прича   

- Огроман мотив момци су добили сазнањем колико су битни у раду клуба, да неко води рачуна о њима и њиховом развоју – наставља Бранковић. -  Што се услова тиче, свесни смо да нам клуб не може обезбедити све као што може Војводина, на пример, али основна средства и опрема никада нису долазили у питање. Такав однос ме је и определио да прихватим двоструку улогу у клубу, као играч првог тима и тренер у школи. Мало ми је у почетку било необично, али временом сам то прихватио као начин живота. Водим рачуна да се за време утакмице понашам тако како захтевам да се понашају играчи које тренирам.

Владимир Бранковић је каријеру започео у Обилићу, наставио у ОФК Београду, Напретку, Партизану, молдавском Шерифу, Војводини,  Спартаку... У међувремену, наступао је у саставима екипа из БиХ и Грчке. Као 35-годишњак, пре две године, планирао је да каријеру заврши у ТСЦ-у. Данас је и у 37-ој активан играч.

- Мислим да је сада заиста дошло време да окачим копачке- вели стамени штопер „канаринаца“. – План да каријеру завршим пре две године одложио сам на позив са Детелинаре. Истина, никада нисам играо у нижим лигама, али сам убедио себе да ћу безболније завршити каријеру ако постепено, са „смањеним гасом“ одиграм сезону-две у нижем рангу. Нисам се покајао, мада сам дошао из Суперлиге, са утакмицама европских такмичења иза себе... Овде сам спознао иозазове тренерског позива и сада је извесно шта ћу да радим у перспективи. Имам жељу, преостало је доста енергије у мени, имам А лиценцу, имам намеру да се тренерски усавршавам... Имам, дакле,  све неопходне предуслове за напредак. До ког ћу нивоа напредовати, највише зависи од мене. 

Где ће, шта ће и како ће, зависиће у знатној мери од договора са руководством клуба, које је тренутно преокупирано процесом присаједињења и могућношћу такмичења у другом степену такмичења. До краја месеца многа питања добиће одговоре. Што се његових момака, наследника у саставу првог тима тиче, Бранковић је изричит:

- Био им ја тренер или било ко други, морају да следе тренерова упутства. Не родитеља, не рођака или кумова, за фудбалски напредак само тренера. Родитељи су субјективни, свако у свом детету гледа Роналда или Месија. Златни су то дечаци и ја сам им захвалан што су ме разумели и што су испратили идеју да можемо до врха. Убеђен сам да ће се у омладинској конкуренцији, са тројицом-четворицом играча годину или две млађима од себе, пласирати у Прву лигу Србије.

Са богатим играчким искуиством иза себе и тренерским изазовима испред, Владимир Бранковић је одређивао димензије успешног спортсмена за пример. И печат му је задао. Рођени Београђанин, на Детелинари у Новом Саду, оставио је наследницима основ веровању да једино високе амбиције могу да резултирају дометима за хвалу. Или у играчком или у тренерском смислу, у његовом случају на оба фронта, пођеднако.  

Л. Бакмаз