Pobednički duh na Detelinari, uzleteli mladi „kanarinci“

Mogućnost prisajedinjenja Proletera i zauzimanje njegove pozicije u prvoligaškom društvu raspršio je decenijama gomilani sloj nostalgije za vremenima kada je RFK Novi Sad u znatnoj meri uticao na nivo vrednosti fudbala u Novom Sadi i Jugoslaviji celoj. Sliku uspešnog fudbalskog kolektiva u prethodnoj sezoni, upotpunili su polaznici sopstvene fudbalske škole rezultatima u susretima sa vršnjacima različitih godišta. Pod nadzorom desetorice trenera, vežba oko 250 mladih fudbalera. Kadete, koje vodi standardni prvotimac Vladimir Branković, delio je samo jedan bod od plasmana u elitno srpsko takmičenje toga godišta. Satisfakciju su pronašli u činjenici da su oba puta pobedili vršnjake prvoplasirane ekipe Vršca.

-To je generacija igrača koja je odlično selektirana i još bolje utrenirana za takmičarski učinak vredan hvale – ceni Branković. – Veliku zahvalnost na podršci dugujemo upravi kluba, a najviše mojim bliskim saradnicima Čedomiru Kopčanskom i Zoranu Jovanoviću, koji su imali sluha i za zaheve koje sam kao trener postavio pred ekipu i za projektovane domete ovih momaka. Više od samog plasmana, međutim, vredan je podatak da su treneru prvog tima bili na raspolaganju gotovo polovina njih, pre svih Kulpinac, Stefan i Nebojša Jovanović, Šavija, Ristić, Marković i drugi. To su momci koji tek prelaze prag punoletstva i za njih je jako važno da, trenirajući s prvim timom, osete da su na pravom putu, da klub na njih računa i da će koliko sutra oni biti u ulozi nosilaca igre prvog tima.

Članovi najužeg rukovodstva kluba često su se nalazili uz ogradu stadiona na Detelinari, za vreme utakmice ili treninga, bez razlike. Što se uslova za trening tiče i brige o deci i njihovom razvoju, najbolji je pokazatelj priliv dece minulih meseci. Roditelji na Detelinari prepoznali su kvalitet u radu, spoznali su da se iz dečije igre i zabave rađa ozbiljna priča   

- Ogroman motiv momci su dobili saznanjem koliko su bitni u radu kluba, da neko vodi računa o njima i njihovom razvoju – nastavlja Branković. -  Što se uslova tiče, svesni smo da nam klub ne može obezbediti sve kao što može Vojvodina, na primer, ali osnovna sredstva i oprema nikada nisu dolazili u pitanje. Takav odnos me je i opredelio da prihvatim dvostruku ulogu u klubu, kao igrač prvog tima i trener u školi. Malo mi je u početku bilo neobično, ali vremenom sam to prihvatio kao način života. Vodim računa da se za vreme utakmice ponašam tako kako zahtevam da se ponašaju igrači koje treniram.

Vladimir Branković je karijeru započeo u Obiliću, nastavio u OFK Beogradu, Napretku, Partizanu, moldavskom Šerifu, Vojvodini,  Spartaku... U međuvremenu, nastupao je u sastavima ekipa iz BiH i Grčke. Kao 35-godišnjak, pre dve godine, planirao je da karijeru završi u TSC-u. Danas je i u 37-oj aktivan igrač.

- Mislim da je sada zaista došlo vreme da okačim kopačke- veli stameni štoper „kanarinaca“. – Plan da karijeru završim pre dve godine odložio sam na poziv sa Detelinare. Istina, nikada nisam igrao u nižim ligama, ali sam ubedio sebe da ću bezbolnije završiti karijeru ako postepeno, sa „smanjenim gasom“ odigram sezonu-dve u nižem rangu. Nisam se pokajao, mada sam došao iz Superlige, sa utakmicama evropskih takmičenja iza sebe... Ovde sam spoznao iozazove trenerskog poziva i sada je izvesno šta ću da radim u perspektivi. Imam želju, preostalo je dosta energije u meni, imam A licencu, imam nameru da se trenerski usavršavam... Imam, dakle,  sve neophodne preduslove za napredak. Do kog ću nivoa napredovati, najviše zavisi od mene. 

Gde će, šta će i kako će, zavisiće u znatnoj meri od dogovora sa rukovodstvom kluba, koje je trenutno preokupirano procesom prisajedinjenja i mogućnošću takmičenja u drugom stepenu takmičenja. Do kraja meseca mnoga pitanja dobiće odgovore. Što se njegovih momaka, naslednika u sastavu prvog tima tiče, Branković je izričit:

- Bio im ja trener ili bilo ko drugi, moraju da slede trenerova uputstva. Ne roditelja, ne rođaka ili kumova, za fudbalski napredak samo trenera. Roditelji su subjektivni, svako u svom detetu gleda Ronalda ili Mesija. Zlatni su to dečaci i ja sam im zahvalan što su me razumeli i što su ispratili ideju da možemo do vrha. Ubeđen sam da će se u omladinskoj konkurenciji, sa trojicom-četvoricom igrača godinu ili dve mlađima od sebe, plasirati u Prvu ligu Srbije.

Sa bogatim igračkim iskuistvom iza sebe i trenerskim izazovima ispred, Vladimir Branković je određivao dimenzije uspešnog sportsmena za primer. I pečat mu je zadao. Rođeni Beograđanin, na Detelinari u Novom Sadu, ostavio je naslednicima osnov verovanju da jedino visoke ambicije mogu da rezultiraju dometima za hvalu. Ili u igračkom ili u trenerskom smislu, u njegovom slučaju na oba fronta, pođednako.  

L. Bakmaz