ОкоТВоко: Тешко је бити права звезда

Такви ријалити програми су умивени и фини и изгледа блиски Војвођанима. Дамир је једно насмејано биће и волео би да ради неки регионални шоу програм са певањам и ђускањем. Упознао нас је и сликао драги колега Борис Винцензо Далматино. Он зна шта су праве звезде јер је дугогодишњи новинар и фоторепортер и уређује на Фејсбуку групу „Сплитски ноћни ђир“.

Број концерата у Новом Саду је фантастичан - Масимо, Тони Цетински... Ацо Пејовић је напунио три стадиона Ташмајдан, а медијски се спрема и Зорица Брунцлик, Београдски синдикат је направио одличан концерт. Додељене су Накси награде и кренула је фрка за трку око националне фреквенције. Који нови играч ће да се појави на медијској сцени? Да ли је то К1 или Нова или Телевизија Вести у власништву Жељка Митровића? Нешто се спрема, јер су сви спремни ушли у ту медијску трку. Али све ТВ звезде одамарају за време летњих празника, као да раде у просвети. Питају ме многи зашто толике емисије иду на годишње одморе, као да се за време лета ништа неће дешавати. Вероватно јер знамо да нас чека турбулентна јесен и још неизвеснија зима.

За викенд нас очекује велико полуфинале „Звезда Гранда“, а финале те емисије наредног викенда, као и финале програма „Никад није касно“. Ко је аванзовао од тих програма не мора да буде победник! Исак Шабановић је добио и леп простор да рекламира средства за мршаљвање. Потом, успео је да уђе у везу са Александром Младеновић. Наша Новосађанка Клаудија Кланац Пушковић снимила је спот „Жена у најбољим годинама“. Носио сам у том споту торту и видело ме је милион људи. Кад си на Грандовом Јутјуб каналу нема да нема. Чини се да су Грандови формати који се емитују на Првој гледанији од саме матичне телевизије. Да би се постигла гледаност мора да се иде на националну телевизију. Али мислим да су људи жељни лепих и умивених програма и да желе да се и у „Звездама Гранда” и у „Никад није касно” певају старе, лепе песме.

У међувремену, настао је и рат између Милице Павловић и Ане Николић због песме „Проверено“. Како новинари сазнају, ствар се решава на суду. Нико проверено не може да зна колико је коштала свадба Слађиног и Ђанијевог сина, али прича се о бакшишу од 20.000 евра. Слађа се пресвукла, али није могла да закопча новчаник. Неко иде са толиким буђеларом, а већина по продавницама тражи акције да купи јефтиније. И тако је то - они који немају пуно пара воле да виде где су они који имају лову. По правилу, ти имају и да дају три и по хиљаде динара за неки од концерата звезда из суседства. Мени су замерали да интервјушем Тајчи, Емију Кокић из „Риве“, Мишу Ковача, а сад видим добијају награде Тони Цетински, Џибони, Дамир Кеџо. Ако имаш свој укус па слушаш Лидију Бачић Лиле вероватно ниси довољно фенси што ниси одушевељен увек песмам Нине Бадрић и Александре Радовић. У свему се тражи нека естрадна политичка коректност. Али има нас који смо се ужелели једне Беби Дол, Радојке Шверко, Маје Оџаклијевске, Леа Мартина, Бети Ђорђевић, Цеце Славковић или Лидије. Има нас које волимо и песме Славка Бањца, Рође Раичевића и који волимо „Тамбураши моји, свирајте ми Ви“. То што је Рада отишла у цајке сад не волемо...

Схватих, гледајући РТС Новогодишњи програм, да је Сека Алексић скоро па постала евергрин, а мене су бело гледали кад сам је довео први пут у „Таблоид“. Као и кад сам први пут угостио Сашу Ковачевића, Жељка Самарџића, Сергеја Ћетковића. Владо Георгиев је код мене певао први пут и то Оливера и Чолу, а Жељко Јоксимовић је певао 1995. године на „НС плусу“ Чолине песме. Само је један Здравко Чолић. Он може и да пева шта хоће, има хитова за наредне векове и за све генерације. И колико год хоћете да га стрпате у таблоидно коло он вам то неће играти, него ће играти само уз веселе песме Бранка Радићевића: „Кад си звијезда, селе моја, да си међу звијездицама, међу својим, селе моја, међу својим сестрицама''.

Александар Филиповић