Пола милијарде евра банке згрнуле од провизија...
НОВИ САД: Банкарски сектор у Србији је у 2021. повећао укупну зараду за петину, на 49,3 милијарде динара, али се принос на капитал од непуних седам процената тешко може мерити са пословањем у преткризном периоду, објављено је у годишњој едицији "Финансије ТОП" у издању економског месечника Бизнис и финансије.
Банке су прошле године забележиле нето приход од камата у висини од 129,1 милијарду динара, што је мање у односу на исти показатељ остварен још 2015. године (129,8 милијарди динара) и указује на ограничења која су банке имале у свом основном пословању током дугогодишњег периода ниских камата.
Банке су, зато, искористиле свој доминантан положај на тржишту Србије да увећају нето приход по основу накнада и провизија на рекордних 55,7 милијарди динара prеthodnе године и тако побољшају укупни резултат, наводи се у саопштењу.
Према проценама које су за Бизнис и финансије изнели представници финансијског сектора, надлежни у влади и независни економски аналитичари, финансијски сектор у Србији је стабилан упркос поремећајима које су изазвали пандемија и рат у Украјини.
За разлику од prеthodnе финансијске кризе, када је држава на санирање последица на финансијском тржишту потрошила чак 900 милиона евра, финансијски сектор тренутно не представља већу опасност за јавне финансије, сагласни су аналитичари.
Стручњаци истичу да се у постојећем геополитичком и војном сукобу Србија налази у врло незавидној позицији.
Уколико наша земља остане при ставу да неће увести санкције Русији и услед тога се значајније погоршају њени односи са западним земљама, то би узроковало пад страних инвестиција и извоза и отежало задуживање државе и привреде у иностранству.
С друге стране, погоршање односа са Русијом би, такође, негативно утицало на српску економију, пре свега преко високог раста цена гаса и могућих несташица, што би се прелило на раст трошкова привреде и становништва.
Према ранг листи објављеној у "Финансије ТОП", Банка Интеза је водећа у Србији по тржишном учешћу и оствареној добити у 2021. години, а прво на листи осигуравача по оствареној премији је Дунав осигурање, са премијом од 31,6 милијарди динара.
Листа најуспешнијих
Банка Интеза је била најпрофитабилнија банка у Србији у 2021. години, са оствареном добити од 10,4 милијарде динара, показује ранг листа објављена у годишњој едицији "Финансије ТОП".
На другом месту је Рајфајзен банка са добити од 8,6 милијарди динара, док је трећепласирана банка са домаћим капиталом, АИК банка, која је prеthodnu годину завршила са добити од 7,7 милијарди динара.
Међу првих пет банака по добити на ранг листи "Финансије ТОП" следе Уникредит банка и ОТП банка.
Анализе показују да је већина финансијског сектора забележила раст prеthodnе године, а стручњаци процењују да је ово тржиште далеко спремније за евентуалну рецесију него што је било у prеthodnoj финансијској кризи.
Банка Интеза и даље има највеће учешће на домаћем тржишту од скоро 15 одсто, иако у протеклим годинама није преузимала друге банке, изузев делова пословања појединих тржишних учесника. ОТП банка је после преузимања Војвођанске и Сосиете женерал банке постала друга највећа банка у Србији са уделом од 13,5 одсто, а према ранг листи "Финансије ТОП" трећа по величини је Рајфајзен банка са учешћем од 12,1 одсто након преузимања Креди агрикол банке. Рајфајзен банка је овом аквизицијом променила досадашњу стратегију која се ослањала на опрезни органски раст, и то у тешком тренутку када се по избијању руско-украјинског рата вредност матичне компаније у Бечу више него преполовила.
На четвртом месту је НЛБ Комерцијална банка са уделом од 11,1 одсто након завршеног спајања, док је Уникредит банка која је у овим процесима остала по страни, после дужег времена пала на пето место, са уделом од 10,4 одсто. АИК банка је након избијања рата у Украјини преузела у кратком року Сбер банку у Србији, достигавши тржишно учешће од око девет одсто. Према тој ранг листи, једина банка у државном власништву, Поштанска штедионица, заузима солидну седму позицију са уделом од непуних седам одсто на домаћем тржишту.
Д. Млађеновић