Pola milijarde evra banke zgrnule od provizija...
NOVI SAD: Bankarski sektor u Srbiji je u 2021. povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu, objavljeno je u godišnjoj ediciji "Finansije TOP" u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.
Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata.
Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, navodi se u saopštenju.
Prema procenama koje su za Biznis i finansije izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini.
Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.
Stručnjaci ističu da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji.
Ukoliko naša zemlja ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu.
S druge strane, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi, takođe, negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva.
Prema rang listi objavljenoj u "Finansije TOP", Banka Inteza je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2021. godini, a prvo na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je Dunav osiguranje, sa premijom od 31,6 milijardi dinara.
Lista najuspešnijih
Banka Inteza je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2021. godini, sa ostvarenom dobiti od 10,4 milijarde dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji "Finansije TOP".
Na drugom mestu je Rajfajzen banka sa dobiti od 8,6 milijardi dinara, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka, koja je prethodnu godinu završila sa dobiti od 7,7 milijardi dinara.
Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi "Finansije TOP" slede Unikredit banka i OTP banka.
Analize pokazuju da je većina finansijskog sektora zabeležila rast prethodne godine, a stručnjaci procenjuju da je ovo tržište daleko spremnije za eventualnu recesiju nego što je bilo u prethodnoj finansijskoj krizi.
Banka Inteza i dalje ima najveće učešće na domaćem tržištu od skoro 15 odsto, iako u proteklim godinama nije preuzimala druge banke, izuzev delova poslovanja pojedinih tržišnih učesnika. OTP banka je posle preuzimanja Vojvođanske i Sosiete ženeral banke postala druga najveća banka u Srbiji sa udelom od 13,5 odsto, a prema rang listi "Finansije TOP" treća po veličini je Rajfajzen banka sa učešćem od 12,1 odsto nakon preuzimanja Kredi agrikol banke. Rajfajzen banka je ovom akvizicijom promenila dosadašnju strategiju koja se oslanjala na oprezni organski rast, i to u teškom trenutku kada se po izbijanju rusko-ukrajinskog rata vrednost matične kompanije u Beču više nego prepolovila.
Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa udelom od 11,1 odsto nakon završenog spajanja, dok je Unikredit banka koja je u ovim procesima ostala po strani, posle dužeg vremena pala na peto mesto, sa udelom od 10,4 odsto. AIK banka je nakon izbijanja rata u Ukrajini preuzela u kratkom roku Sber banku u Srbiji, dostigavši tržišno učešće od oko devet odsto. Prema toj rang listi, jedina banka u državnom vlasništvu, Poštanska štedionica, zauzima solidnu sedmu poziciju sa udelom od nepunih sedam odsto na domaćem tržištu.
D. Mlađenović