Када је пре дванаест година, на основу пројекта проф. др Зорана Кесеровића са новосадског Пољопривредног факултета и ресорног републичког Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде сомборска Пољопривредна саветодавна стручна служба (PSS) на челу са Владимиром Сабадошем, на свом огледном пољу у залеђу Дунава код Каравукова посадила прве саднице трешње, није био мали број ни оних који су са скепсом гледали на пионирски подухват плантажног гајења ове воћне врсте у панонској равници, аргументујући суздржаност чињеницом да трешњи, због ниских зимских температура и мраза у прецветавању, више пријају други климат и нешто виши терени.