Светомир Арсић Басара од петка излаже у Матици српској

Биће то прво представљање једног од најзначајнијих српских уметника новосадској ликовној публици, за које су одабране репрезентативне његове скулптуре у бронзи, дрвету и металу, попут „Цара Лазара”, „Христоса с мачем” или фигуре „Деспота Стефана Лазаревића”...   

Светомир Арсић Басара је рођен 15. маја 1928. године у селу Севцу код Урошевца. Још док је био у Школи примењене уметности у Нишу, 1950, извајао је свој први рад - Главу девојчице, да би 1953. био примљен на Академију за примењену уметност у Београду, где је и дипломирао. Своју прву самосталну изложбу одржао је 1956, а две године касније основао је ликовну колонију у Дечанима, те иницирао оснивање Клуба ликовних уметника Косова и Метохије.

Пре но што се потпуности посветио вајарству, Арсић је чешће цртао и израђивао графике. Тако је и на самосталним изложбама почетком седме деценије 20. века излагао углавном цртеже и, спорадично, скулптуре у камену или гипсу. И док је шездесетих и седамдесетих година прошлог века трагао за чистом, апстрактном формом, у осмој деценији више је радио на материјалу. Тако је средином осамдесетих Басара започео са стварањем монументалног циклуса великих скулптура инспирисан националном историјом и традицијом, а материјали које користи најчешће су дрво и гвожђе.

Како наводи ауторка изложбе, виши кустос Жаклина Марковић Галерије САНУ, слојевитост значења идеје током реализације скулптуре довео је до промене Басариног односа према маси и форми, па је зато с разлогом увео метал у скулптуру. „Тако јединствен приступ обликовању скулптуре и коначни израз дела издвајају уметника од осталих скулптора на српској уметничкој сцени”, истиче Жаклина Марковић.

Излагао је Светомира Арсића Басаре самостално диљем некадашње Југославије, али и у иностранству, те учествовао на бројним колективним изложбама. Његове ретроспективне изложбе организоване су 1984. године у Уметничком павиљону Цвјета Зузорић и 1998. у Галерији Српске академије наука и уметности. Аутор је и многих јавних споменика у нашој земљи, попут бисте Светог Симеона, постављене испред зграде Института за српску културу у Приштини или бисте вожда Карађорђа испред Института за славистику у Бечу.

Светомир Арсић Басара изабран је за редовног члана Српске академије на ука и уметности 1994. године. Добитник је многобројних признања и награда за свој уметнички рад – Вукове награде Културно просветне заједнице Србије за изузетан до принос развоју културе у Србији и свесрпском културном простору, Златне медаље за заслуге у културним делатностима, Награде Вукове задужбине за уметност...

– Да бих проговорио о садашњости, изразио и дочарао трагику живљења и иронију времена у којем живим, приморан сам да се враћам у прошлост, у митологију и епику, на давно запаљено огњиште које полако јењава, у далеку историју краљева и царева, повеља и манастира. Не окрећем се више према свету као узору, већ према амбијенту у којем живим, из којег сам поникао, окрећем се традицији свога народа, тражим идентитет, доказ о корену, право на будућност - речи су Светомира Арсића Басаре.

Изложбу организују Косовскометохијски одбор Матице српске и Српска академија наука и уметности, а биће отворена до 15. јула.

М. Стајић