Svetomir Arsić Basara od petka izlaže u Matici srpskoj

Biće to prvo predstavljanje jednog od najznačajnijih srpskih umetnika novosadskoj likovnoj publici, za koje su odabrane reprezentativne njegove skulpture u bronzi, drvetu i metalu, poput „Cara Lazara”, „Hristosa s mačem” ili figure „Despota Stefana Lazarevića”...   

Svetomir Arsić Basara je rođen 15. maja 1928. godine u selu Sevcu kod Uroševca. Još dok je bio u Školi primenjene umetnosti u Nišu, 1950, izvajao je svoj prvi rad - Glavu devojčice, da bi 1953. bio primljen na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu, gde je i diplomirao. Svoju prvu samostalnu izložbu održao je 1956, a dve godine kasnije osnovao je likovnu koloniju u Dečanima, te inicirao osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije.

Pre no što se potpunosti posvetio vajarstvu, Arsić je češće crtao i izrađivao grafike. Tako je i na samostalnim izložbama početkom sedme decenije 20. veka izlagao uglavnom crteže i, sporadično, skulpture u kamenu ili gipsu. I dok je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka tragao za čistom, apstraktnom formom, u osmoj deceniji više je radio na materijalu. Tako je sredinom osamdesetih Basara započeo sa stvaranjem monumentalnog ciklusa velikih skulptura inspirisan nacionalnom istorijom i tradicijom, a materijali koje koristi najčešće su drvo i gvožđe.

Kako navodi autorka izložbe, viši kustos Žaklina Marković Galerije SANU, slojevitost značenja ideje tokom realizacije skulpture doveo je do promene Basarinog odnosa prema masi i formi, pa je zato s razlogom uveo metal u skulpturu. „Tako jedinstven pristup oblikovanju skulpture i konačni izraz dela izdvajaju umetnika od ostalih skulptora na srpskoj umetničkoj sceni”, ističe Žaklina Marković.

Izlagao je Svetomira Arsića Basare samostalno diljem nekadašnje Jugoslavije, ali i u inostranstvu, te učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama. Njegove retrospektivne izložbe organizovane su 1984. godine u Umetničkom paviljonu Cvjeta Zuzorić i 1998. u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je i mnogih javnih spomenika u našoj zemlji, poput biste Svetog Simeona, postavljene ispred zgrade Instituta za srpsku kulturu u Prištini ili biste vožda Karađorđa ispred Instituta za slavistiku u Beču.

Svetomir Arsić Basara izabran je za redovnog člana Srpske akademije na uka i umetnosti 1994. godine. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja i nagrada za svoj umetnički rad – Vukove nagrade Kulturno prosvetne zajednice Srbije za izuzetan do prinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, Zlatne medalje za zasluge u kulturnim delatnostima, Nagrade Vukove zadužbine za umetnost...

– Da bih progovorio o sadašnjosti, izrazio i dočarao tragiku življenja i ironiju vremena u kojem živim, primoran sam da se vraćam u prošlost, u mitologiju i epiku, na davno zapaljeno ognjište koje polako jenjava, u daleku istoriju kraljeva i careva, povelja i manastira. Ne okrećem se više prema svetu kao uzoru, već prema ambijentu u kojem živim, iz kojeg sam ponikao, okrećem se tradiciji svoga naroda, tražim identitet, dokaz o korenu, pravo na budućnost - reči su Svetomira Arsića Basare.

Izložbu organizuju Kosovskometohijski odbor Matice srpske i Srpska akademija nauka i umetnosti, a biće otvorena do 15. jula.

M. Stajić