Јован Милошевић: Плод вишегодишњег рада и одрицања

Пласман у финале изостао је захваљујући одсуство среће, приликом извођења пенала, после нерешеног резултата у основном делу меча (2:2) са вршњацима из Холандије. На тријумфалном путу до круга четири најуспешнија кадетска колектива на континенту била су и четворица Војводининих момака: Јован Милошевић, Милан Мајсторовић, Милан Ковачев и Стефан Букинац. У центру пажње фудбалске јавности био је најбољи стрелац завршног турнира Јован Милошевић. На свакој утакмици по гол, норма је јунака са списка селектора Радована Кривокапића.

– Не могу рећи да ми је то норма, али јесте плод вишегодишњег рада са много одрицања, посвећености и свега што уз позив фудбалера иде – прокоментарисао је сопствени учинак Милошевић. – Драго ми је да је учинак примећен у Србији и да сам, како кажете, испунио норму. Истина, када сам видео састав групе (Шпанија, Белгија и Турска) није ми било свеједно. Али, с обзиром на то да се међусобно познајемо, да смо положили квалификациони тест у Словенији и да знамо како функционишемо као тим, веровао сам да можемо да парирамо свакој екипи у групи. Очекивао сам пролаз, две екипе су ишле у нокаут фазу и ту су завршавана моја размишљања. Међутим, када смо групу прошли и амбиције су расле.

Уз тројицу саиграча из Војводине, Милошевић сведочи да му је пуно значило и присуство Кривокапићевог сарадника у стручном штабу, некадашњег фудбалераВојводине, стручњака у раду са младима Бранислава Новаковића. Привилегију није имао, није је ни тражио, али клупска атмосфера Бошков центра оплеменила је стечено самопоуздање.

– Имао сам осећај слободе, знао сам да су ту моји другари с којима проводим дане и месеце, да смо упућени једни на друге, да смо јачи док смо заједно, без обзира ко је у саставу, а ко чека шансу. Драго ми је да смо све, заједно са тренером Новаковићем, постигли и изнели до нивоа европских полуфиналиста. Пресрећни смо и зато што нас је Србија препознала и подржала у нашем напору да је репрезентујемо најбоље што знамо. Преостаје нам још да захвалимо члановима наших породица, пријатељима и свим људима у Србији који су били уз нас.

Успех јесте значајан, историјски с обзиром на то да је кадетска српска селекција само једанпут прошла групу и пласирала се у нокаут фазу и такмичење завршила већ на првом следећем кораку. Ипак, остаје жал што су Кривокапићеви „орлићи“, у сусрету са актуелним европским првацима, вршњацима из Холандије, пропустили пшрилику да заокруже утисак о тријумфу генерације.

– Тек ћемо да схватимо шта смо пропустили – цени Милошевић. – Још смо под утиском лепог достигнућа. Могли смо, били смо на прагу... Не бих да коментаришем извођење пенала, велики хендикеп, можда и пресудан, представљало је одсуство двојице, од четворице, наших штопера који нису могли да играју утакмицу са Холанђанима. То је пореметило наш начин игре, пореметило формацију и све што прати припрему за утакмицу и сам ток меча, да не улазим у детаље.

За два месеца Милошевић ће да прослави 17. рођендан. У том добу, са великим процентом вероватноће, одговор његових вршњака на питање о сопственој будућности, завршиће у неком од европских фудбалских центара.

– Не живим у будућности – категорички је Јованов одговор. – Ја сам играч Војводине, живим у садашњости и чиним све да у садашњем тренутку будем најбоља верзија себе.

Најбољи стрелац Европског кадетског првенства у 11 утакмица за репрезентацију Србије постигао је девет голова. У минулој сезони играо је и за кадетски и за омладински тим Војводине. У 12 утакмица кадета стрелац је био 15 пута, док је, предводећи омладинце, осам пута погађао мрежу и три пута асистирао саиграчима у 13 утакмица.

За 17-годишњака сасвим довољно за утисак о вансеријском таленту, младом човеку у коме је фудбалска Србија препознала будућег носиоца игре Војводине и репрезентације Србије.  

Л. Бакмаз