Jovan Milošević: Plod višegodišnjeg rada i odricanja

Plasman u finale izostao je zahvaljujući odsustvo sreće, prilikom izvođenja penala, posle nerešenog rezultata u osnovnom delu meča (2:2) sa vršnjacima iz Holandije. Na trijumfalnom putu do kruga četiri najuspešnija kadetska kolektiva na kontinentu bila su i četvorica Vojvodininih momaka: Jovan Milošević, Milan Majstorović, Milan Kovačev i Stefan Bukinac. U centru pažnje fudbalske javnosti bio je najbolji strelac završnog turnira Jovan Milošević. Na svakoj utakmici po gol, norma je junaka sa spiska selektora Radovana Krivokapića.

– Ne mogu reći da mi je to norma, ali jeste plod višegodišnjeg rada sa mnogo odricanja, posvećenosti i svega što uz poziv fudbalera ide – prokomentarisao je sopstveni učinak Milošević. – Drago mi je da je učinak primećen u Srbiji i da sam, kako kažete, ispunio normu. Istina, kada sam video sastav grupe (Španija, Belgija i Turska) nije mi bilo svejedno. Ali, s obzirom na to da se međusobno poznajemo, da smo položili kvalifikacioni test u Sloveniji i da znamo kako funkcionišemo kao tim, verovao sam da možemo da pariramo svakoj ekipi u grupi. Očekivao sam prolaz, dve ekipe su išle u nokaut fazu i tu su završavana moja razmišljanja. Međutim, kada smo grupu prošli i ambicije su rasle.

Uz trojicu saigrača iz Vojvodine, Milošević svedoči da mu je puno značilo i prisustvo Krivokapićevog saradnika u stručnom štabu, nekadašnjeg fudbaleraVojvodine, stručnjaka u radu sa mladima Branislava Novakovića. Privilegiju nije imao, nije je ni tražio, ali klupska atmosfera Boškov centra oplemenila je stečeno samopouzdanje.

– Imao sam osećaj slobode, znao sam da su tu moji drugari s kojima provodim dane i mesece, da smo upućeni jedni na druge, da smo jači dok smo zajedno, bez obzira ko je u sastavu, a ko čeka šansu. Drago mi je da smo sve, zajedno sa trenerom Novakovićem, postigli i izneli do nivoa evropskih polufinalista. Presrećni smo i zato što nas je Srbija prepoznala i podržala u našem naporu da je reprezentujemo najbolje što znamo. Preostaje nam još da zahvalimo članovima naših porodica, prijateljima i svim ljudima u Srbiji koji su bili uz nas.

Uspeh jeste značajan, istorijski s obzirom na to da je kadetska srpska selekcija samo jedanput prošla grupu i plasirala se u nokaut fazu i takmičenje završila već na prvom sledećem koraku. Ipak, ostaje žal što su Krivokapićevi „orlići“, u susretu sa aktuelnim evropskim prvacima, vršnjacima iz Holandije, propustili pšriliku da zaokruže utisak o trijumfu generacije.

– Tek ćemo da shvatimo šta smo propustili – ceni Milošević. – Još smo pod utiskom lepog dostignuća. Mogli smo, bili smo na pragu... Ne bih da komentarišem izvođenje penala, veliki hendikep, možda i presudan, predstavljalo je odsustvo dvojice, od četvorice, naših štopera koji nisu mogli da igraju utakmicu sa Holanđanima. To je poremetilo naš način igre, poremetilo formaciju i sve što prati pripremu za utakmicu i sam tok meča, da ne ulazim u detalje.

Za dva meseca Milošević će da proslavi 17. rođendan. U tom dobu, sa velikim procentom verovatnoće, odgovor njegovih vršnjaka na pitanje o sopstvenoj budućnosti, završiće u nekom od evropskih fudbalskih centara.

– Ne živim u budućnosti – kategorički je Jovanov odgovor. – Ja sam igrač Vojvodine, živim u sadašnjosti i činim sve da u sadašnjem trenutku budem najbolja verzija sebe.

Najbolji strelac Evropskog kadetskog prvenstva u 11 utakmica za reprezentaciju Srbije postigao je devet golova. U minuloj sezoni igrao je i za kadetski i za omladinski tim Vojvodine. U 12 utakmica kadeta strelac je bio 15 puta, dok je, predvodeći omladince, osam puta pogađao mrežu i tri puta asistirao saigračima u 13 utakmica.

Za 17-godišnjaka sasvim dovoljno za utisak o vanserijskom talentu, mladom čoveku u kome je fudbalska Srbija prepoznala budućeg nosioca igre Vojvodine i reprezentacije Srbije.  

L. Bakmaz