Годишњица почетка "Бљеска" - убијено 283, протерано 15.000 Срба

У тој акцији убијене су 283 особе српске националности с простора Западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце, а протерано је најмање 15.000 Срба.



За злочине у акцији "Бљесак" и друге злочине над Србима у Западној Славонији нико није осуђен.



Војно-полицијска акција "Бљесак" одвијала се претежно 1. и 2. маја, а део војних операција настављен је и 3. и 4. маја.



Напад на заштићену зону УН сектор "Запад", од стране хрватске војске и полиције, започео је пре 27 година у раним јутарним сатима.



Нападнути су јужни и централни део западнославонског дела Републике Српске Крајине, од стране припадника четири професионалне бригаде ХВ и низа специјалних формација.



Према подацима званичног Загреба, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције, против око 4.000 припадника 18 корпуса Српске војске Крајине, готово искључиво резервиста.



Према хрватским подацима, у акцији су погинула 42 припадника војске и полиције Хрватске, а 162 су рањена.



Напад је изведен на више праваца, и то са запада од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, са истока из правца Нове Градишке, пут Окучана и Старе Градишке.



Циљ је био да се територија пресече, да се разбију снаге Српске Војске Крајине, односно њен 18. корпус, који је био половично попуњен резервистима с приближно 4.000 припадника. Посебна пажња усмерена је на избијање на Саву код Јасеновца, како би била онемогућена евентуална интервенција Војске Републике Српске.



Основни циљ је било протеривање матичног српског становништва и реинтеграција тог дела Западне Славоније у састав Хрватске, што је и остварено.



Снаге УН, Унпрофор, чији је задатак била и заштита поверене зоне и становништва, по почетку напада, о којем су биле prеthodno обавештене, повукле су се у своје базе.



Збег Срба који се кретао на југ пут Републике Српске, гађан је и артиљеријом, топовским пројектилима, и авонским бомбама.



Током војне операције и након ње, хрватске снаге ухапсиле су око 1.450 Срба, који су углавном одведени потом у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Многи су потом осуђени, великим делом на основу исконструисаних оптужница.



Из Западне Славоније је почев од почетка ратних операција 1991. године, протерано или избегло приближно 67.000 Срба.



Због ратних злочина током операције "Бљесак" хашко тужилаштво је припремало оптужницу против председника Хрватске Фрање Туђмана, који је умро 1999. године, пре обелодањивања оптужнице.



Трибунал за бившу Југославију у Хагу, априла 2011. прогласио је кривим и осудио генерале ХВ Анту Готовину и Младена Маркача, због учешћа у удрженом злочиначком подхвату који је предводио Фрањо Туђман, а с циљем присилног и трајног уклањања српског становништва током и након операција "Бљесак" и "Олуја".



Жалбено веће Трибунала ослободило их је свих оптужби 16. новембра 2012.