Опроштај од глумице Снежане Никшић у Југословенској кинотеци

О истакнутој драмској уметници су говориле њене колеге и пријатељи - Раде Шербеџија, Горан Марковић, Желимир Жилник и Миона Делер Бабић, пијанисткиња и кантауторка, ћерка покојне глумице и редитеља Вука Бабића (1938-1997).



Након комеморације је приказана дигитализована верзија филма “Мајстори, мајстори” (1980) Горана Марковића као први из циклуса филмова уметнице, који се наставља 7. и 8. маја у Музеју Југословенске Кинотеке.



Снежана Никшић, која је била супруга и глумца Љубе Тадића, а пре тога Вука Бабића, преминула је 2. априла у 78. години, и сахрањена је 7. априла на Новом Гробљу у Београду.



Марковић се присећа се глумице као веома “посебне особе са врло специфичним смислом за хумор”.



Према његовим речима, Никшић је често била озбиљна док је била духовита, тако да се није могло знати да ли је то што говори само шала или збиља.



Он је издвојио њену улогу у свом остварењу “Мајстори, мајстори” и навео д аје била врло педантна и професионална.



Шербеџија који је са Никшић играо у два филма рекао је да је била госпођица југословенског филма.



Када се појавила на филмском платну средином шездесетих година, све је засенила својом наднаравном лепотом. Ретко ко од овдашњих глумаца и глумица има тако господствено лице као Снежана Никшић, истакао је Шербеџија.



Он је напоменуо да је осим раних филмских улога, оставила печат и у позоришту, који је обожавала и да је била млада нада ЈДП-а где је одиграла незаборавне улоге као Јулија у Шекспировој трагедији “Ромео и Јулија” или Саша у комаду “Иванов” Антона П. Чехова.



Њему је жао што Снежана није постигла више на филму и театру, и да је са својим прелепим лицем и талентом могла спаковати кофере и направити озбиљну каријеру глумице у иностранству.



Остала је тајанствена и мистериозна и за своју публику и ближе пријатеље. Волела је живот више од филма и уметности. Увек је имала своју дивну ћерку јединицу којој је поклонила свој читав живот. Снежана Никшић је била наша велика филмска глумица и наша филмска госпођица, закључио је Шербеџија.



Редитељ Желимир Жилник углавном је нашироко препричавао анегдоте са снимања њиховог заједничког филма “Лијепе жене проилазе кроз град”, односно остварења за телевизију “Београде, добро јутро” (1986) који је заправо друга верзија тог кинематографског пројекта.



Уметница Миона Делер Бабић напоменула је да сада тек први пут у јавности излази као ћерка Снежане Никшић, и да је њена мајка увек била озбиљна и достојанствена у животу и каријери.



Мислим да ју је та строгост прилично спутавала у послу. Умела је да у томе претерује. Знам из прве руке да никада није заволела филм, али јесте театар, који је напустила, што никада није прежалила.



Из загребачке породице личког порекла, Снежана Никшић рођена је у Нишу да би се као дете са породицом преселила у Београд. Каријеру је започела као студент прве године ФДУ у ЈДП-у, улогом у комаду “Кротка” Ф. М. Достојевског, за који је награђена на Фестивалу Малих Сцена у Сарајеву.



Имала је још запажених рола тамо - “Танго” Славомира Мрозека, “Демони” у резији Предрага Бајчетића, “Хваркиња”, “Будилник” В. Булатовића Виба.



Веома активна и на телевизији, поред многих ТВ драма, издваја се и једна од главних улога у серијама “Невен” Тимотија Џона Бајфорда и “ТВ Буквар” мужа Вука Бабића, са ким је радила и комедију на филму “Пре рата”, а на великом платну се издвајају и “Сретни умиру двапут” Гојка Сиповца и “Сок од сљива” Бранка Балетића.