Oдржано CanSat такмичење у Великим Радинцима

Организатори, Комитет за развој свемирског програма Србије и Аероклуб Сремска Митровица, добро су се припремили за седам изабраних тимова из Бечеја, Врања и Руме, ученика основних и средњих школа.

Они су, захваљујући напорима професора, неки уз помоћ школе, а неки из сопствених средстава и 3Д штампача, направили пробне ракете од пластичних флаша, картонских делова, носача за ракете, канистера с водом и пумпе за дување гума. И док се поред њих одигравало такмичење ракетних моделара, наши момци и девојке увежбавали су основе прављења ракета од „штапа и канапа“, да би потом, заједно са директором Комитета Душаном Радосављевићем, прошли кроз грешке, пропусте, промашаје, али и успела лансирања.

- ЦанСат ракетни програм је мали сателит за образовне сврхе, обично има ГПС, малу камеру с телефоном, сезнори, модули и наравно трансмитер – каже Душан Радосављевић. - У принципу, све што садржи у јдном сателиту стане у шаку. Овај сателит кошта око седам стотина долара, али има и мањих, за ђаке. Осмислили су га стручњаци из Сједињених Америчких Држава и намењен је образовању. Цене електронике су пале и цене сличних образовних сетова, попут Raspberry ПиеЗ компјутера и Ардуино модуларног програма везаног за електронику, програмирање и образовање у такозваним СТЕМ гранама науке (Сциенце Tehnology, Енгинееринг анд Math).

Дискусија у којој су равноправно учествовали ђаци и професори, чланови Комитета за развој свемирског програма, који су у орбиту послали већ три мини сателита и спремају се за четврти, у сарадњи с Индијом која ракетом са 75 сателита слави исто толико година независности, била је прави празник за научничке уши.

- За ЦанСат програм сазнао сам преко Интернета и помислио сам да је то одлична прилика да се са ђацима окушам у новој области, користећи савремену технологију – рекао је наставник информатике у румској Средњој техничкој школи „Миленко Брзак Уча“ Игор Томић. – Сад смо се вратили из Португала где смо учествовали на такмичењу у испитивању дронова, те смо одлучили да видимо где су нам домети. Имали смо среће да нам је директорка из ИКТ сектора и да је одлично препознала могућности учествовања на оваквим пројектима, чули смо да су се неке друге екипе сналазиле за новац. Ово нам је прилика да видимо где грешимо, како други раде, шта можемо из овога да научимо јер ништа није толико добро колико применити научено у пракси.

А да је пракса озбиљна, показао је други део такмичења, на коме су, уз помоћ Ваздухопловног савеза Србије, ученичким ЦанСат-овима напуњене праве ракете, које су лансиране уз помоћ горива. Свака ракета напуњена је с три сателита. Екипе су саставиле своје сателите према пројекту који им је послат приликом пријаве на такмичење, а он је садржао максималне димензије, величину падобрана и тежину матичних плоча и жица које шаљу податке на земљу. Једном убачен сателит лансиран је уз помоћ ракете, а тим је имао задатак да успостави везу са својим сателитом и очита податке које је слао током лета. Наравно да је у томе било и ракете на дрвету и изгубљених сателита и веза, нејаких жица и проблема с навигацијом, али то је начин на који се прави техничари, који шаљу сателите у свемир, иначе обучавају. И наравно да је било успешно урађених података: очитане висине, влажности ваздуха, смера ветра...

Колико је ЦанСат озбиљан програм у светским размерама показује и чињеница да ће се у септембру ове године код нас одржати светско ЦанСат такмичење, уз учешће више десетине екипа из преко 25 земаља. Њихови чланови нестрпљиво су чекали резултате, јер је такмичење померено за недељу дана због кише. Овог пута за мало су је избегли.

Што се резултата тиче, основни је да ће се, на основу договора седам екипа, формирати тим који ће на Светском првенству представљати Србију. Предстоје сати и сати рада, а од њих Душан Радосављевић очекује да ће се, кад за две-три године крену на студије, усмерити ка астрономији, јер су везе с Индијом, захваљујући пројекту „75 сателита” Индиан Tehnology Цонгрес Асоциатион (ИТЦА), с којим је Комитет за развој свемирског програма у стратешком партнерству још од 2019. и уз чију помоћ Србија шаље још један сателит у свемир. Комитет је, заједно са ИТЦА и још три високошколске установе из Индије, израдио и успешно лансирао три UNITY сателита 28. фебруара 2021. током мисије „Амазониа” која је реализована ракетом ПСЛВ Ц51 из индијске свемирске луке Срихарикота. Овај пројекат наставак је успешне сарадње, а Србија је тако, захваљући приватној иницијативи, ухватила корак с најновијим научним трендовима свемирског програма. У част ове сарадње Индијци су направили почасне маркице са српском и индијском заставом, а пехар и индијска ракета стоје у свечаној сали Аеродрома. Шта нас чека у августу, кад полеће и четврти сателит, бићемо у прилици да видимо.

И. Радоичић